Задовољно је деловао тренер Партизана Стефан Ћирић када је рекао да је клуб нашао решење и да путује у Далмацију, прво на сусрет са Јадраном у среду у последњем колу Регионалне А1 лиге а затим и на први меч баража у петак у Шибенику против Солариса.
Како је прошле недеље директорка Татијана Ракас више пута изјавила да је ситуација катастрофална, позвали смо је, баш на основу Ћирићеве изјаве да проверимо да ли је ситуација мало боља.
- Не да није боља, него је још гора. До последњег тренутка затварамо конструкцију за Сплит и могу да кажем да имамо и сарадњу са нашим ривалима по том питању што мени , као директору велике ватерполо институције, уопште није пријатно. Таворење, импровизација, стагнација…. Чини ми се да је боље и да изгубимо службеним резултатом него овако да се мучимо и зависимо од других - каже Ракас.
Сви ресурси су испражњени. Нема новца, нема спонзора, нема људи добре воље, нема, изгледа, ни светла на крају тунела.
Клуб је у блокади за 200 милиона динара. Ракас објашњава:
- Наш укупан дуг је око 400 милиона динара и скоро 90 посто одлази на Пореску управу и јавна предузећа као што су ЕПС, Градска чистоћа… Они су нас и блокирали, не зато да би нам направили штету, већ због чињенице да би протеком времена њихова потраживања могла да буду застарела. Па нас је ЕПС од 2011. могао милион пута да искључи са мреже и то није чинио.
КОЛИКИ ЈЕ ДУГ
Татијана Ракас јасно каже да је дуг Партизана плус - минус 400 милиона динара. Другим речима 3,3 милиона евра. Зна се да је постојала идеја појединаца, великана из историје Партизана да својим програмом покушају да спасу што се спасити може.
Међутим, цифра са којом се тада баратало у укупној калкулацији је била око пет милиона евра и од реализације није било ништа,
- Ма какви, то није тачно. Наша дуговања су онолика колико сам вам рекла - пресеца одмах Татијана Ракас
Спас се не назире. Ракасова има решење:
- Једино може да нам помогне држава. Сва јавна предузећа су у њеној надлежности. То довољно говори. Имамо контакте, не можемо да се жалимо на та предузећа.
Јасно је да док блокада постоји нема ни заинтересованог спонзора да уложи средства.
- Не могу да говорим о томе како се дошло до тог дуга. Имали смо и тужбе играча. Рецимо, Славко Гак је добио на спору али никада то није искористимо да стави блокаду, рекао ми је ће се и одрећи тог дела. Нама у последње три године одлазе скоро комплетни тимови. Играју деца која имају однос према Партизану, знају да ће моћи да се негде удоме и наплате знање. У целој прошлој сезони, до дана данашњег ми смо исплатили 2,5 плате.
Сетили смо се и да су поједини врхунски играчи добили стан од Партизана за које су касније сами морали да преузму плаћање рата.
- Нисам тада била у клубу. Ипак, није нормално да неко, ко нема стабилан извор финансирања, преузме обавезу да 30 година плаћа стамбене кредите за станове играча. Срећа па је реч о врхунским ватерполистима који су могли то да преузму.
Помиње Ракасова и буџете.
СПОРТ СПОРТИСТИМА, КЛУБ ФИНАНСИЈЕРИМА
Иако каже да у погледу читаве приче између ње, председника клуба Александра Шоштара и првог човека Скупштине Зорана Аврамовића постоји сагласност око стања у клубу и начина за решавање, Ракас додаје:
- Лепо је то спорт спортистима. Нека буде тако али клуб мора да буде у рукама финансијских стручњака и правника.
- Некада су били 1,3 милиона евра. Сада је то вишеструко мање, једва добацимо до 500 хиљада. Наши приходи су мали. Знате за спор са општином, дугују нам за карте, савез неће да плаћа услуге на нашем базену уз напомену да ће то урадити ако судска одлука спора са општином, буде на нашој страни. Знате ли колико може то да траје а време иде. Остали смо без великих закупаца на простору који у нашој државини. Велика је опасност над ових 350 дечака који тренирају, над клубом једном од највећих у историји ватерпола.
На крају директорка понавља:
- Само држава може да нам помогне. Имамо контакте али за сада нема ништа. Мора да се вреднују историја, резултати Партизана, великани које је овај клуб дао за српски и југословенски ватерполо. У супротном спаса нема али тада ће и читав наш ватерполо бити на великим мукама и тешко решивим проблемима.
Пред Партизаном су тешки дани. Никад тежи. Резултати су све слабији, талената све мање а дуг све већи.
Ако је држава једини спас, онда остаје питање: шта ако она не помогне?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.