Kристина Миладиновић је била у оном националном тиму који је 2016. на Европском првенству у Београду привукао велику пажњу.
Ватерполисткиња актуелног првака Палилуле није имала среће у наредна два покушаја. И за Барселону и за Будимпешту је била одмах испод црте. Прихватала је то као прави спортиста, разумљиво разочарана, имала је снаге да другарицама пожели срећу.
Ем таква Крис, нема мира. Друштвене мреже су у протеклом периоду извештавале о активностима чланова Удружења спасилаца на води Србије. Међу тим „чуварима плаже“, познато лице. Кристина као спасилац.
- У почетку ми је то деловало као посао који може да се ради током лета, да послужи за неки џепарац. Али, временом је постало све занимљивије, свашта сам научила – прича задовољно.
Од ове године је званично инструктор. Веће су обавезе:
- Дневно обиђем три-четири базена, онда своје школице пливања, затим редовни тренинзи. Читав дан на базену. Искуства су сјајна, сваки дан прича за себе.
О искуствима неће много. Само констатује:
- Научила сам да возим чамац, да роним, да не набрајам даље.
Ватерполо остаје битан. Још увек:
- Питају ме увек како све постижем. Уз живот на базену треба да дипломирам на Вишој медицинској односно Академији струковних студија, сада сам уписала Филозофски. Нађе се времена за све, трудим се да у свему будем посвећена и редовна.
Колико сте високи ?
- Нисам. Мислим, нисам висока. Око 1,57 метара. Један новинар ме је прозвао „атом мрав“ због тога.
Како онда спасавате неке рмпалије ?
- Превенција пре интервенције. Немам проблем.
Играчица, студент, спасилац, инструктор, тренер… Шта више?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.