Из прве руке нам је српски стручњак Дејан Станојевић пренео утиске из највећег града те земље Алматија.
Бивши голман каријеру је почео у Војводини, а пошто му се завршио играчки стаж посветио се тренерском послу, који га је у овом тренутку одвео на клупу националног тима Казахстана.
У тој држави је, такође, проглашено ванредно стање и према речима Новосађанина са неопходним мерама се кренуло на време.
– Пре три седмице су затворене све границе и ограничено је кретање. Само један члан породице може да излази напоље и то до 500 метара од куће. Алмати је највећи град са три, три ипо милиона становника, али су сви веома дисциплиновани и придржавају се мера. Овде су надлежни на време „сасекли“ ширење вируса и последњих дана нема повећаног броја заражених. Спортисте и спортске раднике су одмах тестирали, тачније, све оне под окриљем Олимпијског комитета и оне који су кандидати за одлазак на Олимпијске игре у Токио, у које спадају и ватерполисти – јавља из Алматија Станојевић.
Оно што је можда изузетак у односу на остале сценарије широм света, поготово кад је реч о воденим спортовима, јесте чињеница да се тренинзи одвијају као и раније, уз додатне неопходне мере предострожности, наравно.
– Добили смо посебну дозволу и тренирамо редовно. Свима нам два пута дневно мере температуру, а аутобуси нас покупе све и врате кући после тренинга. Радимо на два базена и поред мушке ватерполо селекције, тренира и женска, као и пливачи и синхроно пливање. Гледајући целокупну ситуацију, добро је што успевамо да тренирамо јер опет се нешто дешава. Ако бисмо морали све време да седимо код куће полудели би. За сада све функционише нормално и добро је организовано. Играчи се после тренинга враћају кући, сви углавном имају породице и с њима проводе време, не излазе и придржавају се задатих мера. Мени лично није досадно, јер је све као и раније, једино што су затворени кафићи и ресторани, па се не може баш негде на кафу или вечеру – описао је Станојевић како ствари функционишу у Казахстану.
Уз њега су из српског табора и ватерполисти Срђан Вуксановић и Душан Марковић, који носе капицу ове земље, а о повратку у Србију нису размишљали.
– Нисмо ни имали када јер су затворили границе. Можда бисмо могли некако да средимо повратак, али онда би нас у Србији дочекао карантин и питање је када бисмо могли да се вратимо. Овако за сада овде све функционише нормално и бар можемо да тренирамо – рекао је Станојевић.
Репрезентација Казахстана требало је да игра Азијске квалификације за Олимпијске игре у Токију, али су оне отказане, а прекинуто је и руско првенство у којој ова селекција учествује као клуб.
Упркос томе што немају такмичења и јасан циљ, Станојевић напомиње да мотива за тренинг још увек има и мора да га буде.
– Овај период без утакмица сада користимо да радимо на индивидуалном техничком дизању, неке основне ствари које су овим играчима на ниском нивоу покушавамо да подигнемо на виши и да исправимо шта можемо. Треба озбиљно узети ту чињеницу што нема такмичења и ко зна када ће се нешто играти па можда због тога играчи мисле „зашто онда уопште и тренирамо?“. Млађи ову ситуацију подносе лакше, старији мало теже, али тако је како је и сви морају да раде – појаснио је Дејан Станојевић.
Занимљиво, али не и лепо
Као што је случај и са другим спортовима и у ватерполу се распоред сада тотално пореметио због коронавируса.
Отказане су Азијске квалификације за Олимпијске игре које је требало да буду одржане управо у Казахстану.
Победник турнира обезбедио би карту за Токио, као други представник Азије уз Јапан, који је домаћин.
– Све је још увек под великим знаком питања. Треба да се одреди када и у ком термину би се одиграле квалификације, не само за Азију, него и остале. Имамо и Светско првенство у Фукуоки које се сада када су Олимпијске игре одложене поклапа са њима, па се прича да ће се можда одржати 2022. године. Треба то добро уклопити, ФИНА је на потезу и можда то све неће бити лепо, али ће сигурно бити занимљиво.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.