Разапети између снажних клупских обавеза на домаћој и међународној сцени, са већ великим бројем тешких утакмица европски прваци су деловало уморно и чинило се као да желе само да одраде посао.
Ако је прва четвртина била загревање против борбеног, али квалитетом недораслог ривала, друга је показала део снаге српског тима. Али су зато преостале две биле за заборав.
И док би о другој четвртини и седам лепих голова, мајсторијама Стефана Митровића могло да се дуго пише, остатак би завредео тек по који ред.
Одмах после троминутног одмора је Ћук са играчем више створио највећу предност на утакмици 11:3.
Мало ко је могао да очекује да ће Србија следећи и последњи гол постићи 80 секунди пре краја преко капитена Филиповића.
У том распону Холанђани су са четири поготка пораз учинили сасвим пристојним и могу можда и више од Срба да буду задовољни и игром и резултатом.
Пуне су биле трибине базена у Хагу. Србију је бодрио велико број навијача и слободно може да се каже да су Филиповић и другови могли да се осећају као код куће.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.