Porodična bronza: Otac i ćerka Predrag i Lena Mihajlović sa medaljom iz Gvandžua

0

Igrao je Predrag Mihailović za Partizan do 1996. u generaciji Savića, Trbojevića, Ikodinovića, Markovića, Petrovića...

FOTO: D. Stevović

Nije bilo lako Predragu Mihailoviću u Gvandžuu. Vodio je kao selektor ženski tim Australije, u sastavu i kćerka Lena (rođena 1996).

Nije bilo lako, jer je bilo osporavanja izbora igračica. Ne, nije bila Lena u pitanju, neke druga imena su bila pod znakom poverenja aUstralijske vaterpolo javnosti.

Na kraju bronza, prva medalja za ženski tim Australije od 2013. Medalja koja je ućutkala one koji misle da sve znaju.

Peđica, nadimak iz igračkih dana u Partizanu i Lena su pravo iz Koreje stigli kući u Srbiju.

Malo odmora u Crnoj Gori, zatim Valjevo odakle je poreklom i na kraju još dan-dva u Beogradu. Dovoljno za susret sa trofejnim ocem i kćerkom.

Igrao je Predrag Mihailović za Partizan do 1996. u generaciji Savića, Trbojevića, Ikodinovića, Markovića, Petrovića...

Otišao je zatim u Budvu, pa Italiju i Tursku, branio je boje timova iz Kotora i  Niša. U Galatasaraju je završio igračku i odmah počeo trenersku karijeru.

Na početku rad sa mlađim kategorijama u Istanbulu a onda sa zapaženim rezultatima seniora Galate bio je na klupi sedam – osam godina. U Srbiji je jedno vreme bio pomoćnik Petru Kovačeviću za generaciju 1994.

Usledio je zatim veliki korak, odlazak u Australiju. Ne,  nije bilo planski, U Turskoj je bilo sasvim dobro ali kada su deca, imam i sina Ugllješu, počeli da razmišljaju o fakultetu odlučio sam da promenim sredinu – kaže Predrag Mihailović.

Krenuo je sa klubom u Sidneju, zatim je angažovan u Insititu za sport jer samo od vaterpola nije moglo da se živi. Radio je sa mlađim selekcijama i u oktobru prošle godine postao selektor ženske selekcije.

Insititut je ispao korektan, pristali su na moj angažman u savezu sa mogućnošću da se vratim. Sada sam pravi profesionalac.

Vraćamo se na neslaganja oko tima za Gvandžu:

Bilo je malo sporenja oko izbora ali sam odbranio stanovište da to mora da uradi trener. To je normalno i logično. Bronza nam je sada dala vetar u leđa, prva medalja posle 2013. Mnogo znači.

Australija je velesila u ženskom vaterpolu. Bolji rezultati od seniora. Ipak…

Koliko znam, medijski je to baš slabo ispraćeno. Muškarci su bili šesti sa onom utakmicom protiv Mađara gde su oštećeni. Mi sa bronzom a opet bez neke medijske pompe. Mada sam se odmah isključio, došao u Srbiju.

Uzimanje ekipe koja je bila u haotičnom stanju je bio rizik. Peđica se tog oktobra prošle godine nije uplašio:

Tada su zatražili da ekipu dovedem u red, da imamo temelje za budući rad. Nije bilo imperativa. Ipak, rekao sam u izveštaju da mi je cilj medalja, najmanje plasman u polufinale. Sada idemo dalje, Tokio je tu.

Na Igrama 12 selekcija, konkurencija izuzetna:

Amerika je iznad ostalih. Od vanevropskih zemalja Kina je snažna, Kanada sve više ulaže, Japan je pokazao da neće biti topovska hrana i tu smo mi, sa istim ambicijama, oko medalje. U Evropi visok kvalitet Rusije, Mađarske, Španije, Grčke, Holandije, Italije... Biće baš jako takmičenje uz neizvesnost šta donosi igra sa 11 igračica. Tu je sve potpuno još nejasno.

U razgovor se uključuje kćerka:

U septembru sve počinjemo sa pripremama. Bićemo u Kanberi do decembra kada nam dolaze Mađarice na sparing. U januaru počinje liga koja će biti jača nego ranije jer sve imamo obavezu da se vratimo kući zbog Tokija. Posle toga Svetska liga, kampovi i turniri u Evropi.

Lena je bila prošle sezone u Ferencvarošu:

Što se vaterpola tiče bilo je dobro, sve ostalo... Bila sam jedina strankinja, ne govore baš engleski i dosta sam bila sama. Na sreću u klubu su bili Jakšić, Stefan Mitrović i Nikić. Družili smo se, uvek su bili tu ako treba nešto da se pomogne i samo zahvaljujući njima mi je utisak bio na kraju povoljan.

Nekada je igrala za Srbiju u mlađim kategorijama:

Pratim naš ženski vaterpolo. Znam da je iz vremena kada sam igrala za reprezentaciju dosta devojaka napustilo. Sada je bolje, bila sam pre neki dan sa Larom Lukom koja odlazi u Ameriku. Ima ih dosta napolju i to je dobro.

Daleko je Srbija od Australije i geografski i kada je vaterpolo u pitanju. Peđica kaže:

Treba biti optimista. Ima dosta devojaka u Americi koje imaju naše poreklo i koje bi možda pristale da igraju. Nije lako ali vredi pokušati.

Vreme je brzo isteklo, otac i kćerka, treći sa svetskog prvenstva su posle nekoliko sati odleteli u Sidnej. Gvandžu je prošlost, za Mihailoviće počinje “Operacija Tokio”.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru