Породична бронза: Отац и ћерка Предраг и Лена Михајловић са медаљом из Гванџуа

0

Играо је Предраг Михаиловић за Партизан до 1996. у генерацији Савића, Трбојевића, Икодиновића, Марковића, Петровића...

ФОТО: Д. Стевовић

Није било лако Предрагу Михаиловићу у Гванџуу. Водио је као селектор женски тим Аустралије, у саставу и кћерка Лена (рођена 1996).

Није било лако, јер је било оспоравања избора играчица. Не, није била Лена у питању, неке друга имена су била под знаком поверења аУстралијске ватерполо јавности.

На крају бронза, прва медаља за женски тим Аустралије од 2013. Медаља која је ућуткала оне који мисле да све знају.

Пеђица, надимак из играчких дана у Партизану и Лена су право из Кореје стигли кући у Србију.

Мало одмора у Црној Гори, затим Ваљево одакле је пореклом и на крају још дан-два у Београду. Довољно за сусрет са трофејним оцем и кћерком.

Играо је Предраг Михаиловић за Партизан до 1996. у генерацији Савића, Трбојевића, Икодиновића, Марковића, Петровића...

Отишао је затим у Будву, па Италију и Турску, бранио је боје тимова из Котора и  Ниша. У Галатасарају је завршио играчку и одмах почео тренерску каријеру.

На почетку рад са млађим категоријама у Истанбулу а онда са запаженим резултатима сениора Галате био је на клупи седам – осам година. У Србији је једно време био помоћник Петру Ковачевићу за генерацију 1994.

Уследио је затим велики корак, одлазак у Аустралију. Не,  није било плански, У Турској је било сасвим добро али када су деца, имам и сина Углљешу, почели да размишљају о факултету одлучио сам да променим средину – каже Предраг Михаиловић.

Кренуо је са клубом у Сиднеју, затим је ангажован у Инсититу за спорт јер само од ватерпола није могло да се живи. Радио је са млађим селекцијама и у октобру прошле године постао селектор женске селекције.

Инсититут је испао коректан, пристали су на мој ангажман у савезу са могућношћу да се вратим. Сада сам прави професионалац.

Враћамо се на неслагања око тима за Гванџу:

Било је мало спорења око избора али сам одбранио становиште да то мора да уради тренер. То је нормално и логично. Бронза нам је сада дала ветар у леђа, прва медаља после 2013. Много значи.

Аустралија је велесила у женском ватерполу. Бољи резултати од сениора. Ипак…

Колико знам, медијски је то баш слабо испраћено. Мушкарци су били шести са оном утакмицом против Мађара где су оштећени. Ми са бронзом а опет без неке медијске помпе. Мада сам се одмах искључио, дошао у Србију.

Узимање екипе која је била у хаотичном стању је био ризик. Пеђица се тог октобра прошле године није уплашио:

Тада су затражили да екипу доведем у ред, да имамо темеље за будући рад. Није било императива. Ипак, рекао сам у извештају да ми је циљ медаља, најмање пласман у полуфинале. Сада идемо даље, Токио је ту.

На Играма 12 селекција, конкуренција изузетна:

Америка је изнад осталих. Од ваневропских земаља Кина је снажна, Канада све више улаже, Јапан је показао да неће бити топовска храна и ту смо ми, са истим амбицијама, око медаље. У Европи висок квалитет Русије, Мађарске, Шпаније, Грчке, Холандије, Италије... Биће баш јако такмичење уз неизвесност шта доноси игра са 11 играчица. Ту је све потпуно још нејасно.

У разговор се укључује кћерка:

У септембру све почињемо са припремама. Бићемо у Канбери до децембра када нам долазе Мађарице на спаринг. У јануару почиње лига која ће бити јача него раније јер све имамо обавезу да се вратимо кући због Токија. После тога Светска лига, кампови и турнири у Европи.

Лена је била прошле сезоне у Ференцварошу:

Што се ватерпола тиче било је добро, све остало... Била сам једина странкиња, не говоре баш енглески и доста сам била сама. На срећу у клубу су били Јакшић, Стефан Митровић и Никић. Дружили смо се, увек су били ту ако треба нешто да се помогне и само захваљујући њима ми је утисак био на крају повољан.

Некада је играла за Србију у млађим категоријама:

Пратим наш женски ватерполо. Знам да је из времена када сам играла за репрезентацију доста девојака напустило. Сада је боље, била сам пре неки дан са Ларом Луком која одлази у Америку. Има их доста напољу и то је добро.

Далеко је Србија од Аустралије и географски и када је ватерполо у питању. Пеђица каже:

Треба бити оптимиста. Има доста девојака у Америци које имају наше порекло и које би можда пристале да играју. Није лако али вреди покушати.

Време је брзо истекло, отац и кћерка, трећи са светског првенства су после неколико сати одлетели у Сиднеј. Гванџу је прошлост, за Михаиловиће почиње “Операција Токио”.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру