Игор Милановић: Партизан је играо авангардни ватерполо

Игор Милановић није личност која жуди за појављивањем у медијима. У величанственој каријери играча и потом освајача две Лиге шампиона, наразговарао се са новинарима.

Са друге стране и медији као да нису препознали шта значи његов повратак и рад у Ваљево Горењу. Остаје укус да јавност не зна често да препозна снагу потеза истинских светских спортских великана.

А Игор баш то јесте, по два олимпијска и светска злата, једно Европско, два ФИНА Купа у време када се играло ређе, кад није било сваке године Светских лига и, што је можда најгоре за каријеру његове велике генерације, трогодишње санкције су ускратиле низ медаља екипи за коју се сматрало да нема правог ривала.

Оставио је велики траг као играч. И да као тренер ништа више не уради, има Лиге шампиона са Партизаном и Про Реком. Мало ли је?

Неколико идеја око термина за разговор су неславно завршене и коначно пре неколико дана нашли смо време за причу. Без повода, а пуну занимљивих Игорових запажања:

– Не бих много о Ваљеву. Момци и ја само урадили колико смо могли у условима који нису ни природни, ни спортски. На старту велике речи, на крају разочарење. Управа је имала погрешну пројекцију себе, свог квалитета, средстава... Сви смо остали ускраћени. Из приватног угла сам разочаран, опет богатији за неко искуство. Добио сам неке пријатеље, неке сам изгубио.

Враћамо се на године Партизана, импресивног наступа у Лиги шампиона 2011. и у римском финалу „разбијања” Про Река у којем није било играча, а да није истинска звезда. Прија му констатација да је Партизан тада играо нешто ново, авангардно.

– Радо се тога присетим кад попијем кафу са тадашњим играчима. Имали смо те авангардне, хоризонталне кретње у одбрани. To су за оно време потпуно нове фазе у одбрани! Оне се и данас имплементирају у тактику великих репрезентација, мада нисам сигуран да сви тренери сто посто схватају шта смо ми то радили. Били смо, колико год нескромно звучало, испред свог времена. Вујасиновић, Соро, Прлаиновић и други најбоље знају који су то били моменти за стварање новог стила игре, поготову у тој потпуно новој игри у одбрани...