Почетна / Ватерполо / Репрезентација

Журнал са Дејаном Савићем у кафани, најбољи селектор света каквог не познајете

– Мајке ти, о чему ћемо нас двојица то сада да причамо. Шта више... – каже ми ватерполо селектор...
ФОТО: М. Рашић

Редакцијски задатак:

Уради Дејана Савића!

Шта више да урадим са имењаком. Пуних 27 година га пратим од талента, великог играча, рекордера у репрезентацији и освајача 17 медаља, па онда тренера који је са Звездом и репрезентацијом освојио све.

Шта више да урадим са човеком који плени, има харизму добро познату, увек спремног да гегом, импровизацијом, оригиналношћу направи атмосферу, миљеником новинара јер се не фолира, емотивним човеком увек ангажованим у разним хуманитарним акцијама под условом да се о томе много не таласа.

Онда ти је лакше, пиши шта ниси писао.

Зовем га и кажем какав имам задатак:

Мајке ти, о чему ћемо нас двојица то сада да причамо. Шта више... – каже ми ватерполо селектор.

Нађемо неки компромис да ватерполо оставимо по страни. Ако је могуће.

Да, да могуће је, пошто нисам у њему само кад спавам она четири сата.

Налазимо се у њему омиљеном ресторану Оскару. Да не буде реклама, идите тамо и видите зашто је Савић ту као код куће. Унутра пријатељи, конобар Пеца, па Тика Дивјак човек који је први увео сателитску антену у Југославију, онда Драган Табори некада челник ДДОР, Јелена кћерка власника Мирка Мацуре...

Леп амбијент, можда фали музика. Шта ти обично наручујеш у кафани ?

Од ових нових ништа, то не слушам. Волим народњаке, рецимо до краја осамдесетих. А шта наручујем ? Кад сам срећан наравно Џеј, тужан онда Тома, полутужан следи Шабан, а кад ми се весели и разбија помаже Мирослав Илић. Од забавњака музика осамдесетих, Азра, Филм, Идоли, Рибља чорба до албума „ Осми нервни слом“, Бајага... Жао ми што нисам био сада на Чорбином концерту, али нисам успео да нађем карте.

Моја омиљена песма је Азрина „ Ако знаш било што“...

Провоцираш ме... Како знаш да је то и мени омиљена ствар. Још када пева Амира Медуњанин. Да се најежиш. Волим и класику, слушам без проблема.

У срцу момци са Миљаковца

Познати спортски коментатор Смиљан Бањац каже да је Дејан био талентован за све спортове. Волео је и шах захваљујући оцу Жарку и Недељку Васовићу, оцу Анта и Југослава.

Био би врхунски фудбалер без дилеме. Играо је са нама старијима без проблема.

Деки се подсећа:

Знаш кад је био мој први позитивни спортски стрес? На малом терену на Миљаковцу смо играли ми млађи, на правом терену старији момци. Пауза само од два до пет. Једном је старијима недостајао играч и позвали су мене. Дао сам гол. Та срећа и задовољство су немерљиви. Тада сам први пут осетио шта значи прелазак из нечег обичног у нешто што има квалитет. Са терена за кликере сам дошао да играм са јунацима мог детињства. Нисам спавао седам дана. Могу то да поредим са оним узбуђењем када сам чекао деби у репрезентацији. Понекад ми се чинило да је лакше било ући у ватерполо националну селекцију него на велики терен у Миљаковцу.

И молба:

Хајде да пробам да их поменем, и данас су ми у срцу: Боске, Милко, Смиљан, Неша, Мате, Бане, Дошен, Неша Парошки, Бобан Молеровић, Пеја, Сале, Вук, Аца,   Стојке, Тица, Дејан Маја, Поп, Микац, Угљеша, Иван, Ђоле, Едвард, Горан, Аца Тадић, Звонко, Дуле, Киш, Џони, Зока, Југослав, Коле, Пеђа, Шорак, Рајко, Коле, Игор, Гаги, Шоне, Матић, Горан, Тешић, Прица, Биса, Раша, Жељко, Сале, Цвик, Влада... Можда сам неког заборавио али се неће наљутити.

Хајмо мало о књигама. Твоји пријатељи кажу да их имаш толико да мораш да их прескачеш у стану.

Претерују... Нетачно је да их прескачем, али је тачно да немам где да их држим. Проблем је једино што не стижем да све прочитам. Наћи ћу времена макар их читао по дијагонали.

Сведок сам био више пута када си у неки мали блок записивао име аутора и дела за које би чуо да су квалитетни. Који жанр?

–  Зависи од расположења и доба године. У детињству је то била белетристика. Сада ме интересују домаћи писци са темом путешествија и голготе српске војске у рату 1914–1918.  Ту су неке које су биле забрањене. Препоручујем ти Завет хероја Славише Павловића, Црвени јарам Драгише Божића, Новаково обретење Александра Живковића и Велики рат Александра Гаталице. Волим да читам и биографије и аутобиографије мада је јасно да ту није увек све истинито.

Е, сада идемо у биоскоп. Знам да си филмофил и да знаш све о добитницима Оскара?

Не баш, али... О Оскару знам све до 2005. и 90 посто награђених филмова сам гледао. Издвајам Кум 1 и Кум 2 као револуционарне у смислу да су показали нешто што до тада није виђено. Ту је и Форест гамп.

Остали?

–  Велики бум су направили независна продукција јапанско–корејских хорора. То се види и по томе што су Американци безуспешно покушавали да праве римејкове. Даље, Француска нема лош филм, огроман је напредак скандинавске продукције у сваком погледу, као и турско-иранску кад су драме у питању. Из Холивуда стижу само блокбастери оптерећени ратовима звезда. Све више се екранизују Марвелови јунаци, па се многима то смучило и ту су исфорсиране  комедије и лош дијалог. Драги су фестивали попут оног Роберта Редфорда „ Сандес“ који представљају ветар у леђа независним продукцијама. Руси се враћају копродукцијама са Немцима, Французима, Американцима посебно правећи римејке Тарковског. Сви се баве одређеном темом. Некада су Руси негативци, после ми, онда је на дневном реду геј популација, па Афроамериканци. И добијају ти филмови награде што ме нервира, јер је то ипак нека врста политике.

Препорука?

Погледај ако ниси „Човек ујео пса“, затим „ Седам самураја“ које мораш да гледаш кроз призму поређења са „Седам величанствених“ и на крају француски „Отпозади“ са Моником Белучи. Шон Пен и Денијел Деј Луис су ми омиљени глумци. Али не треба заборавити и неке класике попут „Жаоке“, „Малтешки соко“, па филмови режисера и глумца Такеши Китана, па Клинт Иствуда... Ма има их...

Кум Влада, велики партизановац

Широк круг пријатеља у читавом свету. Издваја једног од кумова Владу Бајића:

Диван човек, велики партизановац. Када је Манце погинуо седам дана није долазио у школу. Седели смо заједно свих осам разреда. Неке моје одлуке је први сазнавао. Тако сам му јавио да ћу бити тренер Звезде. Само ми је рекао да ни на једну моју утакмицу неће да дође.

Наши филмови?

Прате актуелне теме и проблеме са продукцијом која није увек сјајна. Ипак имамо изузетну стваралачку моћ и писаца и режисера који су у стању да наш црни хумор и сатиру пренесу на платно. Зато нам је филмска индустрија изузетна. Пратим филмове „црног таласа“ недавно сам по ко зна који пут гледао „Три“. Ремек дело Саше Петровића и глума Бате Живојиновића. Ту имате реченицу којом се оптужује недужни човек „И он је издао Косово“. А кад је то било. Волим филмове Паскаљевића, Марковића, Драгојевића, да не набрајам. Ту су глумци који су својим улогама постали бесмртни. Од данашње плејаде издвајам Јездића, Коју, Глоговца, Ђуричка.

Добро, готови смо са филмом?

Нисмо, рекао бих још да данашња продукција показује да далеко већи значај имају серије од филма. „Сопранови“ су представљали револуцију , тамо је негативац представљен као позитивац. Реално, данас сви више обраћају пажње на серије. Са друге стране акција Југословенског драмског позоришта са ниским ценама представа показује да народ воли културу и да немаштина некад чини своје. Одбијамо кичерске садржаје, некултурне која приказују телевизијске станице. Волим позориште, али не стижем да погледам представе. Има емисија које треба видети, посебно оне о Великом рату. Међутим одједном су престале да се приказују и то ми смета.

Обишао си цео свет. Читао сам негде да се пред свако путовање припремаш и гледаш шта треба да се обиђе:

Тачно, али то да сам обишао... Могао бих о хотелима, базенима, судијама... Кад се укаже шанса волим да нешто видим. Ето у Санкт Петербургу сам посетио Ермитаж. Треба ти седам дана да га обиђеш, као Лувр. Изабрао сам шта да видим и трчао кроз музеј да бих видео Фабержеова јаја. И таман, када сам дошао, рекли су ми да сваке године та „јаја“ месец дана буду у Москви. И то је било баш тад. Ето једино са тих путовања памтим да нисам имао времена да видим све што сам хтео.

Играо су у три земље?

Бирао сам градове према свом узрастању. Прво Барселона, па Фиренца и онда, као велика авантура, Казањ.

Најјачи утисак?

Не кријем да сам русофил. Фасцинира ме пространство, народ, историја, трпљење жртава у тој историји, патриотизам, разлика између богатих и сиромашних, суровост, хладноћа. Кажу да су српска и руска душа исте. Није тачно, руска је топло-хладна, наша је увек топла.

Дођосмо до краја, фајронт у „Оскару“ се ближио. Деки није хтео да прича о анегдотама из ватерполо живота, о лепим и тешким тренуцима, дружењу са играчима у ресторану.

То ми замерају у организацији. Али то је наша интимна ствар, неговање традиције која траје годинама. Шалимо се стално, па шта би ми без здравог хумора. Наше анегдоте су наша ствар, нисмо ми „остали спортови“.

И оде Деки у ноћ да прошета девет месеци стару Одри мађарску вижлу за коју каже да су га „преварили“ остали чланови породице и да тражи неки кадар за свој „Никон“ који снима само црно-беле фотографије.

И на крају констатација:

Нисам сигуран да смо погодили тему.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vucko
Odusevio me ovaj intervju. To da je Deki mnogo dobar covek i veliki strucnjak svi znaju, ali da je ovako svestran, zanimljiv i sirokouman nisam znao. Svaka cast, ljudina!
mmm
Mi Zvezdasi bi voleli da Savic selektira Zvezdinu ekipu od pravih Zvezdasa. Ovaj sport bez jake Zvezde nema perspektivu. Prvo to je veoma skup sport a malo pracen. Zapadne drzave ga slabo prate zbog ovih razloga.
PENZIONER
"na kraju konstatacija: promasena tema" ?! nije toliko tema promasena ... koliko je ZABRANJENA tema: pominjanje VKP. gde je to savic poceo, stasao i ono najbitnije postao slav, poznat covek-sportista ( to vazi za sve igrace vkp jer su oni i reprezentacija-je Srbije vkp=reprezentacija ... koji pronese slavu srpskog sporta-vaterpola. svakodnevno se to vidi u igrama reprezentacije i evropskih klubova ...). pa i ta BGvkcz od sve moguce pomoci drzave-vlasti ( promena imena, organizacije, FINANSIJE-PARA ... ), strucnog staba i vecine igraca VKP, koji uz dirigovani zreb, mesta i termina odigravanja utakmica i sudijske pomoci ... JEDVA SVE TO ... PORED OSAKACENE (oteranih NE isplacenih igraca i strucnih ljudi ...) FINANSIJSKI PONIZENE VATERPOLO INSTIUCIJE VKP (sa decom koja ostadose kao i danas, to traje ...) OSVOJISE. nije novinar kriv, ON dobi NAPISAN PRIPREMLJEN NASLOV i TEKST ... ALI ... SAVICU, TEBE CE KAD TAD STICI TA PODANICKA LOJALNOST ... ONIMA KOJI TE ISKORISTISE i KORISTE.
Zika
Svasta si ti pricao za Savica kad je postavljen za selektora, da je neznalica i da nece nista uraditi kao i da Igor milanovic treba da vodi reprezentaciju jer zaboga on je bas taj koji ima pedigre da promeni Srpski vaterpoolo i da se konacno vratimo tamo ogde nam je mesto i kranji cilj osvajenje zlata na OI - Kad ono vid k.... u slamenon sesiru Dejan Savic osvojio 9 zlata od 10 takmicenja koje su igrali, on je proglasen za najboljeg trenera sveta a vaterpolo reprezentacija za njbolju ekipu!!! I na kraju krajeve ovde se ne govori o VKP i sta je Partizan dao i blablabla svi to znaju nego ti Aleksandra Sostara da pitas zasto Partizan kuburu i zasto svake godine ali bas svake godine, a to datira jos od kraja 80-ih, Partizan nema sredstava da greje bazen!?!?!?! Smejurija i ti i oni koji ce uvek da nadju nesto da upropaste lepotu zivljenja. PROMASIO SI TEMU!!!! A novinar je nikad bolji isto kao i Dejan Savic isto kao i reprezentativci koji predstavljaju Srbiju na njabolji nacin!!!
Penzioner poludeo?
Ma sta pricas covece? On je ovde malo otvorio sebe, svoju licnost nema puno veze sa sportom. Grobarcina sam, ali stvarno ovo nema veze sa temom

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.