ИНТЕРВЈУ, Филип Филиповић: Још смо гладни!

0

Капитен српске ватерполо репрезентације уочи Светског првенства у Будимпешти и новог олимпијског циклуса

ФОТО: В. Марковић

Пише: Дејан Стевовић

Крај августа 2016. Разговор за „Магазин” неколико дана по испуњењу сна. У витринама је олимпијска златна медаља. Једина која је недостајала.

“Освојили смо све”, “ Игрица је завршена” су били неизоставни део сваког интервјуа са српским делфинима. Пратећи ме из свог дома, још увек емотивни Филип Филиповић је причао:

Не знам, морам да размислим. Шта и како даље? Да ли могу, да ли има смисла?

Знајући га, нисам давао ни пет пара на решење дилеме. Не само његове. У том тренутку бих вероватно на 13 питања добио бар 8 до 10 одговора да је Рио крај величанствене репрезентативне приче. Да, али само у том тренутку.

Средина јула 2017. Филип Филиповић као капитен репрезентације, наследник Живка Гоцића на том месту прича за „Магазин”.

Мислио сам да ће ми требати више времена да размислим и одлучим. Селектор Савић нам је дао разуман рок, да се вратимо у нормалу, да би схватили и разумно прихватили шта се догодило. Злато се дуго чекало. Неко од Атине, неко од Пекинга или Лондона. Биле су то неке нус појаве.

За тренутак застаје:

Озбиљно јесам размишљао. Неке ствари нису за новине као што је „Журнал”.

Него за које су, за „Скандал”, „Аферу”...

Не, више су за књигу која ће да дође у неким позним годинама.  Немам храбрости попут Банета Митровића да седнем и пишем. Биће потребан један човек да нас све скупи и дуго, дуго слуша. Заслужили смо још једну комплетну причу са детаљима који сада нису за јавност али ће за десет 15 година бити.

Добро, како решисмо дилему око играња, ако је она уопште постојала, окрећемо се Филиповом шестом светском првенству. Прлаин и он са том цифром.

Шестом ? Па да... стари се – каже уз смех најбољи играч света за прошлу годину и који је пре два месеца прославио 30. рођендан.

Прво са капитенском траком, како... – покушај провоцирања.

Одмах прекида:

Та трака није важна за причу. Далеко ми је важније како ћемо да изгледамо после свега што смо урадили, после затвореног круга. Веруј ми, није битно докле ћемо догурати ,него је битно да видимо какав ће бити сада однос према капици. И то ми је главни циљ. Да задржимо ону озбиљност коју смо имали, однос према репрезентацији да буде исти као увек , без обзира што имамо већ лепе године и такве успехе иза себе. То ће ми бити највећа победа ако у томе успемо.

Ако неко од 2013. од 11 такмичења само на првом киксира, а онда десет пута буде први, да ли је могуће понашати се као и пре златне серије која изазива поштовање у целом ватерполо свету. И не само ватерполо а можда најмање код куће.

Ех, можда би било најбоље да се вратимо у оно стање које смо имали 2013. године. Само, то није баш тако лако. Свако од нас се осећа толико испуњено у спортском смислу да је тражити тако нешто можда и немогуће. Али, спорт је колико леп толико и суров. Морамо да будемо у стању које ће карактерисати  и глад за победама, жеља за доказивањем  са једне, али и уживање у игри са нашим годинама, каријерама са друге стране како би без притиска ишли из меча и меч и  још једном доказали колико вредимо. Да, мислим да то може да буде велика мотивација.

Филипови претходници су били асови. Сваки на свој начин, од Вујасиновића, два пута Савића, Удовичића и наравно Гоцића. Није лако...

Кажем да га видим као типа који ће све да уради за репрезентацију и да ту неће бити ни толерантан и емотиван већ јак на речима и делу па ако треба и непријатан попут некада Игора Милановића.

Поређење са Игором прија, али не мислим тако. На почетку сам, хоћу да будем свој и не узимам ништа од претходника. Екипа је важнија од сваког појединца. Као капитен спреман сам да подметнем леђа за тим али и да добијем од њих ветар у леђа за неке ствари.

Као капитен већ је дигао пехар . Памтиће тај тренутак у Рузи и по поклопцу који му је пао на главу.

Тај ударац је добар, симболичан знак. Није болело али је остала чворуга. Битно је да нема ствари које боле много више. Знаш, нисам са играчима причао о мојој новој улози. Нема ни потребе, неке ствари се осете. Дејанове одлуке никада не доводимо у питање, па ни ову око капитена. О томе се не расправља. Али, драго ми је да имам такву екипу да осећам задовољство што сам капитен. Ми смо машина која добро ради, којој понекад треба подмазивање да би наставила истим темпом.

Долазимо и до циљева Србије. Мада се они никада не мењају. Екипа која има такве голмане као што су Пијетловић и Митровић, центре попут врхунског Пијетловића и надолазећег Убовића, незгодну страну са таквим шутерима као што су Филиповић и Мандић и момак за одбрану Виктор Рашовић па бекови које предводи врхунски Алексић, а снагу дају Ранђеловић и Јакшић и згодна страна са мозгом Прлаиновићем, непредвидљивим уметником Митровићем и лалински мирним сјајним шутером Ћуком нема избора.

Ми смо та екипа... Није исто доћи до циљева и онда их понављати. На врхунцу смо. Наша мисија јесте да покажемо да смо заслужено на врху. Сада смо, у овој години у прилици да више уживамо у игри, да идемо на Светско без оптерећења. Има још доста ствари ван нас на које можемо да укажемо . То јесте ствар савеза, ми облачимо гаћице и стављамо капице а други се боре у оделима са краватама.

Шта се сматра, да ли смо већ досадили свету, да ли ће бити потребно много напора да се овај низ прекине. На шта све треба да се буде спреман?

То можемо да очекујемо. Питање је колико смо ментално спремни на то. Ако будемо таквим стварима придавали велику пажњу, тражили правду по сваку цену, онда боље и да не путујемо. Сазревали смо годинама, свесни смо снаге других екипа и њихових циљева према нама. Не смемо да се љутимо због тога . Трон нам није загарантован, свака утакмица је борба за њега и то је лепота овог спорта. Показаћемо у води да ли смо и даље најбољи, то је наша једина обавеза. Опет, сматрам да смо резултатима, понашањима, заслужили кредибилитет да будемо заштићено од већих неправди. Малих ће увек бити али то нам је у реду вожње.

Хајде сада конкретно. Група са Африканцима, Грчком и Шпанијом.

Присталица сам јаке групе како би после било лакше. Да одмах уђемо у атмосферу такмичења. Африканце на старту не рачунам, али после имамо јаке ривале. Шпанија и Грчка су међу оним екипама које најбоље играју на старту. И сада имају велике амбиције. Било би одлично да у тим мечевима на прави начин направимо залет за оно што после тога следи. Обавеза  би била само да одржимо континуитет, Али ако у групи не буде како треба увек има времена да се вратимо, јер играње у прва три кола и после у елиминацијама није исто.

И онда закључак:

Све се своди на исто. Мораш да победиш све да би стигао до злата.

Главни ривали:

Мађари играју код куће. Логично је да буду међу главним кандидатима. Много улажу, атмосфера је сјајна. Подмладили су тим. Чак мислим да су сада јачи. Е, видећемо колико ће притисак да издрже.

Даље:

Хрвати су стандардни, увек дођу до свог максимума. Могуће је да у четвртфиналу играју са Италијом, против које су у серији пораза. Два у групи Светске лиге, један на финалном турниру на петерце и после у Сиракузи. Психички је то проблем за Хрватску. Италија је променила екипу али не и организацију. Имају озбиљан тим људи иза себе који знају шта треба и како то да постигну. У том мечу, ако до њега дође, дајем им мало веће шансе.

Ко још:

Црна Гора је подмладила састав, Шпанци су интересантни а видећемо колико ће Грцима да фале двојица играча. Америка и Аустралија са новим тимовима. Биће то пипање пулса, прва година после Рија.

Где смо ту ми ?

То ме питаш сваке године. Не волим оне изјаве циљ нам је полуфинале, па да уђемо у финале. Ова екипа, као и сваки пут иде на прво место. Тако смо васпитани, са тим мислима смо одрасли и то је једини начин на који размишљамо.

После свега јесте ли још гладни?

Искрено... Јесмо... сада нема више сумњи да ли вредимо. Вредимо, зар не? Преостао нам је лепши део да то поново покажемо и да имамо такав ниво зрелости да смо у стању да кренемо у други круг игрице. Понављам ти, битно је да будемо као и увек. Престо никоме није загарантован али ми имамо своје адуте да се поново боримо за њега.

У аутобусу тачно се зна ко где седи. Филип је годинама од играча најближи делу где је струка. И кад погледа иза себе и види Прлета, Дулета, Мићу, Гојка, Банета, Стефана, Манду, Јакшу, Саву, Ћукија, Убу и Виктора онда му је лако да, безбрижно гледа напред. Зна да ће та екипа дати све од себе. До још неког трона.

Да, са таквим великим играчима и сјајним личностима није тешко.

Нисмо се и разговору дотакли одређених проблема у комуникацији играча и савеза. Капитен мирно каже:

Нисмо, али то не значи да нећемо. Наравно, највише бих волео да о томе током Светског првенства уопште не бринемо, али ако будемо провоцирани реаговаћемо... Не треба дубока расправа, нека се све реши што се каже мирним путем. Неки рокови постоје, то се зна. Још немамо генералног спонзора. Заправо имамо, то је министарство омладине и спорта и био је ред да бар њихов знак дошијемо на капицу. Увек су нам помогли ове године.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру