– Имали смо феноменалне припреме са најјачим тимом света Про Реком. Врхунски тренинзи и залагање, концентрација на нивоу играча који су база за 2024. Све до утакмице где видели грешке које можемо да исправимо. Ту је и трема учинила своје. Не заборавимо сјајно гостопримство клуба, наравно Вујасиновића и наших играча Филиповића, Пијетловића и Мандића. Реваншираћемо им се на заједничким припремама у Београду од 23. до 25. маја.
Програм припрема је познат. Од 1.до 10.јуна рад у Београду. Следе три званичне утакмице са Аустралијом у Нишу, Крушевцу и Крагујевцу. Светска лига у Рузи, предграђу Москве, имаће припремни карактер за СП у Будимпешти.
– Десетак дана у јулу тренираћемо у Кечкемету. Прво са Мађарима три дана ,затим сами. После Светског играчи који нису били у тиму играће на Универзијади у Тајпеју од 19. до 30. августа.
Да све није идеално у самој организацији потврђује Савић. Осврнуо се на ставове председника Кривокапића у Вечерњим Новостима око клупског ангажовања селектора као и значају Правилника о раду са репрезентацијом.
– Сви ме питају за дуговања, а о томе нећу. Никада нисам ни причао. И поред напете атмосфере, мислим да неке ствари треба да остану у кући и тамо се расправе. Тако су ме бар учили. Сада са ставовима у јавности да ће се расправљати о мојој судбини ако хоћу у иностранство или да преузмем домаћи клуб бивам затечен. Не знам је ли то претња или опомена. Да ли неко стварно жели да буде толики шеф да сам одлучује или о томе треба да се разговара. Мене су учили за разговор две стране. Разговор и договор.
Савић наставља:
– Нигде не идем, нигде нисам ни хтео да идем! И то није нико сам одлучио него смо се договорили. Што се домаћег клуба тиче, зар нисам био тренер Звезде у 2013. и 2014. и 2015? О дуговањима нисам ни хтео да причам. Осећам се сада као да имам кост у грлу.
О самом Правилнику селектор лаконски каже:
– Досадашњи резултати у свим конкуренцијама показују да тај Правилник није баш толико важан сегмент да би му се посветила толика пажња. Имам играче и стручни штаб који знају да се понашају, знају да се односе према обавезама и да остварују резултате. Не мора увек да буде злато али ће однос према репрезентацији увек бити као када се освајала најсјајнија медаља. Имамо ми много веће проблеме за решавање. Узгред Правилник регулише само играче и струку. А шта је са одговорнима у организацији, ко то решава, који документ.
Селектор завршава у свом стилу:
– Свестан сам да имам огромна леђа јер носим велики терет на њима. Стомак ми је, на жалост, још већи јер гутам људе чије потезе очигледно не могу да сварим. Такође верујем да ставови изнети у поменутом интервјуу нису баш ставови председника савеза и већ више саветника око њега. Нећу свађу, при ВСС сам од 1993 у континуитету и чини ми се да некоме одговара стање хаоса.. И коначно надам се да овај разговор нема тон који би утицао да се примене норме „чувеног правилника”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.