Данас је тачно сто година како је Сомборско спортско удружење освојило прво првенстви у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. И 2. октобар се узима као почетак активног играња ватерпола на просторима Србије и ето лепог повода да у години украшеној са три злата и низом лепих догађања вечерас од 19 у Југословенском драмском позоришту буде одржана Свечана Академија.
Сто година у животу једног спорта није мало. Напротив, права прилика да се анализира дуг пређен пут. Ватерполисти имају разлога за понос. Толико чак, да би могли годинама да не ураде ништа а да опет остану у врху српског спорта, миљеници нације, љубимци оних који цене максимално поштен однос према игри, клубу, репрезентацији.
Виктор Јеленић, некада велики играч, данас успешни председник савеза признаје да има трему пред вечерашњи скуп:
- Као када сам се припремао пред важне утакмице. Имамо разлога да будем поносни. Српски ватерполо је дао велики допринос како у заједничкој држави, тако и касније у заједници са Црном Гором и посебно сам поносан што смо у ових 15 година самосталне државе, не само опстали већ смо и направили резултате за понос – каже први човек савеза.
Филм ПГМ о ватерполу који ће бити током октобра у четири епизоде приказан на РТС, монографија „Првих 100“ Ђорђа Перишића и Дејана Стевовића и серија од 16 епизода „Златне приче“ на Спорт клубу од децембра, показаће сву снагу овог спорта.
- Драго ми је да смо имали и такву пратећу промоцију. Заслужили смо. Нећу да причам ко је најуспешнији али ћу да кажем да смо на екипним међународним такмичењима, освојили 94 медаље, више од половине златних да са Олимпијских игара и светских првенстава имамо по пет златних одличја да смо од 1991. до данас осам пута били прваци Европе, да су Партизан седам пута, Бечеј и Звезда по једном били прваци Европе. И то није све али довољно за респект, поштовање, признање да смо вредно радили и на крају нешто и урадили.
Прича о медаљама почиње 1950. освајањем бронзе на ЕП у Бечу. У наредних 71 годину Југославија, СЦГ и Србија су ретко када пропуштали боравак на постољу за медаљаше.
- То су дани за памћење, незаборав, историју. Не треба их сада градирати, посебно освојене златне медаље јер свака, од прве у Мексику 1968. до ове у Токију је прича за себе. Свака фантатсична на свој начин, драматична, са најлепшим крајем. Поносни смо на сва остварења.
Јеленић мудро прескаче најбрајање оних који су оставили велики траг у светском ватерполу.
- Прво то се зна, друго некога бих сигурно случајно пропустио и треће најзаслужнија је екипа. Од оне која је почела педесетих, наставила до Мексика и касније Лос Анђелес Сеул, Атина до дана данашњег. Свака пуна асова, спортских и људских великана како у води, тако у базену и самој организацији. Заиста та листа је без краја.
И заиста, било би потребно доста простора да се наброје освајачи медаља са такмичења, има их близу 80, тренере који су умешно водили ватерполо брод до трофејне луке, раднике у организацији спретне и снажне да одоле свим проблемима и из дана у дан јачају.
- Многи су нам предвиђали потоп током санкција. Изашли смо још јачи. Бомбардовање, да је и дан трајало, је дуг период. Опстали смо. После раздвајања са Црном Гором успели смо да будемо још јачи. Резултати показују. Како самостална држава два пута олимпијски и светски шампиони, пет пута на трону Европе, да не помињем остала такмичења. Клупски успешни, превазишли смо кризу и чека нас најјаче првенство. Не заборављам млађе који су освојили Европу и свет после шест година. И девојке чине напоре да се подигну.
Додаје председник савеза и следеће:
- Свиђало се то некоме или не помоћ државе, председника Вучића и Владе Србије, немерљива. То су факта. Остали смо без дугова, помоћ клубовима никад већа, успевамо тако да репрезентацији омогућимо врхунске услове за рад и идемо даље.
Још један сегмент Јеленић никако не заборавља а односи се на велика такмичења:
- Неколико пута смо били домаћини највећих првенстава. На Ташмајдану нису одржане само Олимпијске игре, све друго јесте. Европско првенство у Београду 2016. је подигло стандарде, радимо на томе да поново будемо домаћини. Уз то репрезентација је на сјајан начин прихваћена у Новом Саду, Бечеју, Зрењанину, Нишу, Крагујевцу, Шапцу, Смедереву, Крушевцу… И ту има оних вредних, невидљивих ватерполо радника ,ентузијаста без којих се не може.
Србија има своје људе у ЛЕН и ФИНА, судије су увек на највећим такмичењима.
- Сви заједно са сјајним људима у савезу, навијачима, пријатељима ватерпола, медијима чинимо шампионски мозаик. Некада је пре 20 година урађен фил „Ватерполо бисер југословенског спорта“. Данас је ватерполо понос Србије , понос збоиг урађеног у протеклих 100 година али и понос због изазова који нам предстоје и које ћемо пробати да савладамо. Одговорно, поштено и вредно.
И за крај:
- Академија ће проћи, причаћемо још неки дан о јубилеју а онда идемо даље. На исти начин.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.