Почетна / Ватерполо / Репрезентација

ПЕТЕРАЦ: Последња игранка седморице непоновљивих

Прошли су све, од сумњи нације у њихов квалитет до величања истих због серије златних медаља, због освајања Рима, Београда, Казања, Ајндховена, Будимпеште, Барселоне, Рија...
ФОТО: М. Антић

ПИШЕ: Дејан Стевовић

Негде им је то, ипак,  свакако у подсвести. Вечерас, седморица великана светског ватерпола последњи пут заједно путују на велико такмичење. Опраштају се на Олимпијским играма. И заслужили су да то буде на највећој спортској приредби.

Остало је још осам прича по 32 минута са националном капицом за голмане Бранислава Митровића, Гојка Пијетловића, бека Милана Алексића, центра Душка Пијетловић Дулета, леве и десне стране Андрије Прлаиновића, Стефана Митровића и капитена Филипа Филиповића. Да је изборио место у тиму био би у овој причи у Милош Ћук, такође један од њих.

Прошли су све, од сумњи нације у њихов квалитет до величања истих због серије златних медаља, због освајања Рима, Београда, Казања, Ајндховена, Будимпеште, Барселоне, Рија...

Беспрекорним понашањем, максималним ангажовањем, давањем максимума у свакој утакмици, постали су љубимци Србије, лица за понос, постали су одавно узор многим клинцима који сањају да досегну њихову славу.

Нико од њих никада није одбио позив за припреме. Чак и када им је Савић дао слободно пре две године, били су спремни за не дај Боже...

Можда сада и нису свесни, али када буду ставили капицу о клин, када изађу на последњи заједнички плес у некој опроштајној утакмици, пред рецимо пуним трибинама Ташмајдана, можда ће им тада постати јасно да су имали велику репрезентативну каријеру. Непоновљиву, тешко достижну у било ком спорту. Такву каријеру по којој ће се препознавати и ватерполо и спорт Србије.

Сетиће се римских дана и петераца  са Шпанијом, зиме у Ајндховену, великих мечева и преокрета са Црном Гором, демонстрације силе против Мађара  у Будимпешти, Италије и Хрватске у Казању, Београду и Рију... Ма ко ће све свега сетити. Сваки турнир нова прича. Сваки заа незаборав.

Баје, Гојак Мића, Прле, Фића, Дуле и Митар – имена која немају цену, имена која су залог за будућност ватерпола, имена која су прошла пут од талента до иконе српског спорта.

И то ће остати без обзира шта буду урадили у Токију. А научили су нас да ће дати све од себе и да ће бити заједно и када је фрка и кад се слави.

Једноставно, такви су, непоновљиви.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Реално
Сећам се кад су били на почетку, клинци такорећи, Филиповић и остали. Ко би рекао да су сад "матори". Хвала за све, нећемо заборавити петерац против Хрватске и три прста после. Капа доле..
lazar matić
- Bravi i veliko HVALA za sve radosti koje ste nam priredili !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.