Слободан Соро напунио 43 године и завршио дугу и успешну каријеру

Иако верује да би могао још добро да брани, Слободан Соро, један из плејаде великих српских ватерполо голмана је решио да каже - доста.

- Имао сам понуду Палерма, тамо је голман Никозија, Лацио ме је звао да останем. Али та чудна година, та корона која је пореметила све, па и такмичење, тренинге, све што чини спорт је утицала да останем без уобичајеног елана, страсти, мотива...

Бранио је за клубове у Србији, Црној Гори, Русији, Шпанији, Бразилу и Италији. Бранио је за две репрезентације Србију и Црну Гору.

- Задовољан сам. Био сам поштен према обавезама, у сваку утакмицу улазио са намером да победим. Срећом, више сам у томе успевао.

У репрезентацију Србије је ушао 2006. на Европском у Београду. Био је замена Шефику којег сматра најбољим голманом. Годину дана касније је био број један на Светској лиги у Берлину и показао класу.

После 2008. све до завршетка Игара у Лондону четири године касније био је неприкосновена јединица српског тима.

- Имали смо одличне године, сјајну генерацију. Говорио сам често да би светска постава могла да се састави од играча који су били испред мене. Медаље из Рима са светског првенства, европска злата у Београду и Ајндховену се не заборављају. Али и остала одличја која су показивала да смо сјајна селекција.

Редом, 2006 злата у Светској лиги и Европском првенству у Београду, 2007, злато у Светској лиги, 2008, злато у Светској лиги, сребро на Европском првенству, бронза на ОИ, 2009, бронза у Светлој лиги, злато на Медитеранским играма и Светском првенству, 2010, злато у Светској лиги и Светском купу (најбољи голман) , бронза на Европском првенству,  2011. злато у Светској лиги (најбољи голман), сребро на Светском првенству 2012, злато на Европском првенству и бронза на Играма. Мало ли је?

- Није било лако, није посебно после 2008, када су многи мислили да не можемо да наставимо низ успеха. Ми смо веровали у себе, имали атмосферу која је увек била заштитни знак. Те године се не заборављају, најлепши део каријере.

У Риму 2009. када је Србија постала сензационални победник Светског првенства, када су Београд и Србија направили сјајан дочек, Соро је био проглашен за најбољег голмана.

Али, челници ФИНА су одлуку новинара преиначили и доделили је Темпестију чија Италија није била ни близу врха.

- Било па прошло, сва та појединачна признања су била заправо екипна. Сви смо били повезани.

После 2014. је почео да брани за Бразил. И куриозитет био је најбољи играч утакмице у којој је његов тадашњи тим направио чудо и победио Србију 6:5. Одбрана је излуђивао некадашње саиграче и читаву Србију.

- Ето и по томе са памти моја каријера али и сада понављам, та утакмица, тај пораз мојих другара је био аларм, знак да се скупе, да одиграју како треба и освоје оно што им припада. Био сам срећан као да сам ја освојио.

Уследило је још неколико година у репрезентацији Бразила и италијанским клубовима.

- И то сам радио са максималним ангажовањем. Али, понављам, време је за крај тренинга и играња.

Интелектуалац са завршеним Природно-математичким факултетом, спортиста по вокацији, пре четири године истрчао је Београдски маратон за 3:58,52. На питање шта има у плану, кратко је одговорио:

- Чуће се.