Ватерполо меч Мађарске и СССР на ОИ 1956. године, најбоља неиспричана прича

0

Полуфинална утакмица олимпијског ватерполо турнира, позната као меч "Крв у води", одиграна је неколико недеља после совјетске инвазије на Мађарску, током које су стотине Мађара убијене, а хиљаде ухапшене, укључујући премијера Имре Нађа

ФОТО: БЕТА/АП

Читаве генерације љубитеља спорта никада нису чуле за један од најнеобичнијих догађаја у историји Олимпијских игара, крвав ватерполо меч Мађарске и Совјетског Савеза у Мелбурну 1956. године.

Документарни филм о догађајима на базену тог дана чувени холивудски режисер Квентин Тарантино описао је као "најбољу неиспричану причу до сада".

Полуфинална утакмица олимпијског ватерполо турнира, позната као меч "Крв у води", одиграна је неколико недеља после совјетске инвазије на Мађарску, током које су стотине Мађара убијене, а хиљаде ухапшене, укључујући премијера Имре Нађа.

Совјетска комунистичка власт започела је инвазију 4. новембра, у јеку Хладног рата, пошто је током устанка у Мађарској крајем октобра смењена марионетска просовјетска влада.

Нова мађарска влада Имре Нађа која ће убрзо бити оборена совјетском инвазијом најавила је демократске реформе и излазак из тадашњег Варшавског пакта, војног савеза држава лојалних Кремљу.

У атмосфери гушења устанка од СССР, аустралијска публика на базену у Мелбурну, наклоњена мађарским ватерполистима, имала је прилику да тог 6. децембра 1956. види небројена кошкања и туче играча у води, укључујући подводна стезања рвачке "крагне".

Пред крај меча, совјетски играч Валентин Прокопов ударио је Ервина Задора, стрелца два гола за Мађарску, коме је текла крв из главе док је излазио из базена.

Гледаоци и чланови мађарског стручног штаба појурили су ка совјетским играчима, али су полиција и редари интервенисали и спровели ватерполисте СССР-а ван базена.

Задор је касније испричао да је мотрио на Прокопова неколико минута пре инцидента и да је совјетском играчу "говорио да је губитник, да су чланови његове породице губитници и томе слично".

- Није било проблема док нисам направио велику грешку. Подигао сам главу да видим зашто је судија свирао. Није требало да скидам поглед са Прокопова. Следеће што сам видео је да је цео његов труп изнад воде и да креће да ме удари у главу отвореном шаком - навео је Задор.

Пошто је постојала опасност од распламсавања нереда, меч је прекинут отприлике минут пре краја.

Мађарска, тада актуелни олимпијски шампион, победила је 4:0 и касније у финалу одбранила злато победом над Југославијом 2:1.

Задор није могао да игра против Југославије због повреда добијених у мечу против Совјета.

Меч "Крв у води" био је предмет неколико документараца и играних филмова.

Један од њих, "Жестина слободе" продуцирао је Тарантино, добитник два Оскара и једне Златне палме у Кану, за филм "Петпарачке приче".

Наратор у 90-минутном филму је Американац Марк Шпиц, деветоструки олимпијски шампион у пливању, кога је у тинејџерским данима тренирао Задор.

Задор је одбио да се врати у домовину по завршетку Олимпијских игара у Мелбурну. Преселио се у Калифорнију и добио америчко држављанство.

У документарном филму "Жестина слободе", у којем има и сцена из мађарског устанка 1956. године, појављује се осам тадашњих ватерполиста Мађарске, међу којима је и Задор, и четири совјетска репрезентативца.

Филм, чије је снимање почело у Будимпешти 2002. године, завршен је и премијерно приказан четири године касније.

Режисер филма Колин Греј оценио је да су обе екипе, и Мађарска и СССР, "подједнако биле жртве околности" и да су "обе земље биле заточене истом идеологијом".

- Ови момци су успели да се на крају поново повежу као људска бића и колеге у спорту. То је било нешто што смо заиста желели да истакнемо, једну хуманистичку страну супротстављену идеолошком угњетавању под којим су патили сви у Источном блоку - казао је Греј.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру