– Усташки односно нацифашистички графити појавили су се у последња три дана у Сплиту на зидовима основне школе „Скалице” у истоименом насељу („Мрзим Србију”, „За дом”, „Мрзим школу и Србе”, „У” с крстом), затим на зиду једног вртића у насељу Мертојак („У” са крстом и „Смрт пандурима“) и коначно на зиду зграде у насељу Спинут („Максови месари“) којим се величају кољачи злогласног команданта фабрике смрти Јасеновац Макса Лубурића – навео је Линта у изјави за јавност.
Наведени усташки графити појавили су се након бруталног и смишљеног физичког напада групе усташа на ватерполисте Црвене звезде у Сплиту.
Према Линти, важно је нагласити да су у наведеним сплитским насељима Скалице, Мертојак и Спинут пре рата у значајној мери живели официри и подофицири ЈНА са својим породицама.
– Почетком рата војна лица и њихове породице су насилно и незаконито избацивани из својих станова уз претње смрћу и физичке обрачуне. У отетим становима сада живе тзв. хрватски бранитељи који су реализовани Туђманов проусташки пројекат стварања етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба – казао је он.
Линта истиче као велику лаж да је Сплит за вријеме бивше Југославије тобоже био пројугословенски град и мапомиње да су „у Сплиту југословенски једино били команда и јединице ЈНА, малобројни Срби и понеки часни Хрват. Као доказ, Линта наводи неколико чињеница.
– У Сплиту и до доласка Туђмана на власт нико није смео да се шета Ривом за клупским облеежјима Црвене звезде и Партизана и није било препоручљиво да градом шетају војна лица у униформи ЈНА.
– У Сплиту, Задру, Шибенику и др. постојали су угоститељски објекти у које војна лица није смела да улазе јер није било безбедно. На познатом фестивалу забавне музике у Сплиту почетком седамдесетим година публика је отворено исказивала антисрпство и величала усташтво.
– После фудбалске утакмице Хајдук – ОФК Београд која је одиграна септембра 1970. године у Сплиту, бесна руља је аутомобиле са београдским таблицама превртала и бацила у море. Том приликом руља је бацила у море и гађала камењем четворицу питомаца средње подофицирске школе, старости око 15 година, који су једва извукли живу главу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.