Почетна / Ватерполо / Регионална лига

Линта: После утакмице Хајдук – ОФК Београд 1970. године бацали су у море аутомобиле са БГ таблицама, и пре Туђмана није се смело шетати са обележјима вечитих...

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас да учестала појава усташких графита у Сплиту потврђује да проусташке снаге у Хрватској плански раде на рехабилитацији геноцидне НДХ
ФОТО: В. Марковић

Усташки односно нацифашистички графити појавили су се у последња три дана у Сплиту на зидовима основне школе „Скалице” у истоименом насељу („Мрзим Србију”, „За дом”, „Мрзим школу и Србе”, „У” с крстом), затим на зиду једног вртића у насељу Мертојак („У” са крстом и „Смрт пандурима“) и коначно на зиду зграде у насељу Спинут („Максови месари“) којим се величају кољачи злогласног команданта фабрике смрти Јасеновац Макса Лубурића – навео је Линта у изјави за јавност.

Наведени усташки графити појавили су се након бруталног и смишљеног физичког напада групе усташа на ватерполисте Црвене звезде у Сплиту.

Према Линти, важно је нагласити да су у наведеним сплитским насељима Скалице, Мертојак и Спинут пре рата у значајној мери живели официри и подофицири ЈНА са својим породицама.

Почетком рата војна лица и њихове породице су насилно и незаконито избацивани из својих станова уз претње смрћу и физичке обрачуне. У отетим становима сада живе тзв. хрватски бранитељи који су реализовани Туђманов проусташки пројекат стварања етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба – казао је он.

Линта истиче као велику лаж да је Сплит за вријеме бивше Југославије тобоже био пројугословенски град и мапомиње да су „у Сплиту југословенски једино били команда и јединице ЈНА, малобројни Срби и понеки часни Хрват. Као доказ, Линта наводи неколико чињеница.

– У Сплиту и до доласка Туђмана на власт нико није смео да се шета Ривом за клупским облеежјима Црвене звезде и Партизана и није било препоручљиво да градом шетају војна лица у униформи ЈНА.

– У Сплиту, Задру, Шибенику и др. постојали су угоститељски објекти у које војна лица није смела да улазе јер није било безбедно. На познатом фестивалу забавне музике у Сплиту почетком седамдесетим година публика је отворено исказивала антисрпство и величала усташтво.

– После фудбалске утакмице Хајдук – ОФК Београд која је одиграна септембра 1970. године у Сплиту, бесна руља је аутомобиле са београдским таблицама превртала и бацила у море. Том приликом руља је бацила у море и гађала камењем четворицу питомаца средње подофицирске школе, старости око 15 година, који су једва извукли живу главу.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bokiUSA
Zaboravili ste da napisete poslednje gostovanje Partizana i upad te rulje na teren ..... gde su jedva igraci spasili zive glave. Pri rezultatu Hajduk Partizan 0-2 cinimi se.....
Бо
Сплит је пројугословенски био једино у време Краљевине.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.