– Кад је почео напад видео сам те момке и покушао сам да изађем из баште и побегнем. Неки су кренули да трче за мном, улетео сам у неки хотел и замолио да ми позову такси, али рецепционарка није хтела. Имао сам среће да је наишао неки таксиста и одвезао ме до хотела – испричао је Максимовић.
Капитен Борис Поповић рекао је да се нада како се нешто слично никад више неће догодити.
– Звали су ме спортски пријатељи из Сплита, звали су нас и репрезентативци Хрватске, који су недавно кад је била утакмица у Нишу, овде били са нама нама на вечери. Једина подела је на људе и нељуде, све остало је безпредметно.
Тренер Александар Филиповић објаснио је да је екипа све време од уласка у Хрватску имала обезбеђење.
– Приликом уласка у Хрватску имали смо обезбеђење. После тренинга старија група играча ме питала да ли могу до града. Били су у цивилним јакнама и нормално обучени. Испод јакне су имали тренерке са грбом, али се то није видело. Полиција која нас је пратила их је пустила да се прошетају, јер нису имали никаквих обележја. Они нису шетали ривом у јакнама, нити било кога провоцирали – рекао је Филиповић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.