Скоро потпуно испуњене трибине испратиле су једночасовну ватерполо ревију, у којој је било свега, а најмање озбиљне игре.
Тако су у оба састава била по тројица голмана, који су се мењали, како на голу, тако и у пољу, а готово сви су постигли и по гол. Више се желело да се мрежа затресе после ударца главом, или ногом, него као што је то у ватерполу уобичајено, руком. Било је и скакања са рамена, гурања и бројних атрактивних потеза.
Играле су се три четвртине, а у последњој су се у базену нашли сви играчи, њих 26, са три-четири лопте, што је изазвало ерупцију на трибинама. Догађај су увеличали Марко Булат са навијачком песмом, а затим и бубњари Драгољуба Ђуричића.
У самом финишу трибине су тражиле да у базен уђе и тренер једне од екипа, Владимир Вујасиновић, који је то морао и да учини. Штавише, његов ударац је завршио у голу.
Искуснији противник на другој страни, Игор Милановић, на време је „нестао” и наклоном се захваљивао публици на скандирању. Приликом представљања сви играчи су добили трофеје, поклон фондације, а посебно су аплаузом поздрављени легендарни ватерполисти црно-белих Ђорђе Перишић и Борис Чуквас.
У екипи коју је предводио Игор Милановић
У саставу су били: Г. Пјетловић, Б. Митровић, Гоцић, Мандић, Танасковић, Суботић, Стојановић, Гогов, Драшовић, Јакшић, Д. Пијетловић, Вицо и Живојиновић.
У тиму Владимира Вујасиновића су били: Ристичевић, Бракочевић, Филиповић, Асановић, Радојевић, Митровић, Јанковић, Лазић, Вучинић, Микић, Манојловић, Чупић, Шефик и Крушка.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.