ВРЕМЕПЛОВ: Пре тачно две деценије Бечеј покорио Европу (ВИДЕО)

9

За житеље највећег града крај нашег парчета „панонске принцезе” и раније је мај био најлепши месец године, јер центром струји опојни мирис цвета липе, и одржава најстарији југо фестивал дечијег сценског стваралаштва – Мајске игре. Од тада посебно

ФОТОГРАФИЈЕ: Архива Журнала

Данашњи датум уписан је златим словима у историји бечејског спорта и југословенског ватерпола, јер се 27. маја 2000. године „дрим тим” са Тисе попео на европски престо и тиме клупски примат у најтежем лопташком спорту вратио у земљу са, до тада, највише освојених трофеја елитног такмичења.

За житеље највећег града крај нашег парчета „панонске принцезе” и раније је мај био најлепши месец године, јер центром струји опојни мирис цвета липе, и одржава најстарији југо фестивал дечијег сценског стваралаштва – Мајске игре. Од тада посебно.

Тријумф вредан сваке пажње био је исте вечери ударна вест свих светских и домаћих спортских агенција, огласила су се и црквена звона у предивној мајској ноћи, а после гротла са око 5.000 ватрених навијача око олимпијског базена Јодне бање, славље се пренело на улице и у кафиће до јутарњих сати.

Жртвован је и во на ражњу, а бечејска Пивара је даривала хектолитре и хектолитре пенушавог пића.

Многи су јутро дочекали за кафанским столом и, уместо бурека, листали штампу, а други су рано устали да би је купили и читали текст испод наслова, попут, „Бечејци потопили континент”, „Бечеј је савршен”, „Европа се клања Бечејцима”, „И црквена звона славила шампиона”... 

Мада су имали састав за респект, Бечејци нису лако доспели на европски трон. Тек у четвртом покушају!

Првенац им је донео четврто место, у другом циклусу нису ни стигли до фајнал фора Лиге шампиона, у трећем су се окитили епитетом вицешампиона, а у четвртом су, најзад, потврдили квалитет.

У претходна три покушаја испречили су им се хрватски клубови, Младост из Загреба и Сплитска банка, а у тријумфалном походу пред својим навијачима потопили су, управо, поменута два ривала.

Прво су се реванширали Сплићанима (6:4) за пораз у финалу годину дана раније у Напуљу, а онда у великом финалу савладали (11:8) „жапце са Саве” и славље је могло да почне.

Знајући да су момци са Тисе 1983. године постали прволигаши,  био је то најлепши поклон за пунолетство у југо елити. Али, пропуштена је прилика да се прослави и пола века постојања клуба.

Пошто није сачувана званична документација о клупском оснивању, како је клуб „одрастао” и организационо сазрео, почели су да се славе јубилеји.

Неко је 1947. годину узао за „нулту” и на њу су се само додавале рецке. Међутим, кад је пре пар година одлучено да се напише клупска монографија поводом седам деценија постојања и загребало се по историји бечејског спорта, дошло се до сазнања да је клуб, ипак, основан 1950. године.

Управо из тог разлога констатација да је 2000. године пропуштена прилика да се заједнички прославе вредан јубилеј и још вреднији трофеј.

Грешка је, ипак, исправљена и све је смештено између корица клупске монографије имена „Од Канала до европског владара”, која би требало да угледа светлост дана крајем августа ове године на обележавању вредног јубилеја у оквиру којег ће бити и промоција монографије.

Имајући у виду да евоцирамо успомену на дан кад су Бечејци освојили ушати пехар европске клупске ватерполо елите, морамо нагласити да се тиме испунило обећање изузетног стручњака Влаха Орлића.

Наиме, он је доласком на кормило Бечеја коју годину раније приметио да је то средина која има све услове не само да израсте у први клуб југо ватерпола, већ и да стигне до крова Старог континента.

Прво обећање је испунио, а до другог су Бечејци стигли предвођени с клупе мађарским стручњаком Золтаном Кашашом, коме је асистирао у фази физичке припеме најтрофејнији бечејски тренер Мирко Блажевић.

Тријумфом је испуњен и животни сан тада првог човека бечејског ватерпола, угледног привредника и спортског радника, Ђорђа Предина Баџе и више од сна свих ранијих генерација бечејских ватерполиста.

Наравно, највише су се, с правом, радовали сами играчи, јер су на маестралан начин валоризовали уложени труд.

Европски плес на 11 утакмица током 37. циклуса Купа европских шампиона, са скором од 10 победа и само једним нерешеним резултатом, уз гол разлику 115:61, одиграли су голман Александар Шоштар, те играчи Предраг Зимоњић, Недељко Родић, Горан Крстоношић, Ненад Вуканић, Иштван Месарош, Александар Ћирић, Вељко Ускоковић, Ласло Тот, Александар Шапић, Југослав Васовић, Балаж Винце, Небојша Милић, Бранко Пековић и други голман Слободан Соро.

Сви су били виртуози у води, попут видре која је била клупска маскота. Деветорица су носила капицу репрезентације Југославије, двојица Мађарске, а преостала четворица су били натпросечни клупски играчи са каснијом завидном ино каријером.

Сваки од њих је имао свој разлог за радост, али трилинг имењака Александра нешто више од осталих.

Најстарији, капитен Шоштар, стигао је у 37. години живота до јединог недостајућег трофеја у пребогатој спортској каријери.

„Тиски цвет” Ћирић је увећао девизни рачун за 1.000 „швајцараца”, колика је била награда ЛЕН бироа за МВП завршног турнира циклуса Лиге шампиона, и пехар намењен најбољем играчу у конкуренцији четрдесетак актуелних и бивших репрезентативаца три државе, Мађарске, Хрватске и СРЈ.

Најмлађи Шапић, коме је недостајало пет дана до 22. рођендана, окитио се престижним епитетом „краљ стрелаца”, пошто је са пет голова у финалу стигао до голгетерске „коте 39”, што је, готово, 30 процената свих голова Бечејаца на путу до европског престола.

На поменутој августовској прослави везаној за јубилеј, седам деценија клуба и две деценије од остварења сна свих генерација, биће позвани, између осталих, сви чланови „дрим тима”.

Биће то прилика да се поново друже, присете славног дана и прокоментаришу написано у монографији клуба чију су кашицу поносно носили.

Kоментари (9)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
tata dvoje lepe dece

Ko je bio trener?

Одговори
Bilja

Zoltan Kašaš i Mirko Blažević

Одговори
lazar matić

- Apsolutno nebitan datum i događaj. VK Bečej nikada nije vredeo mnogo. Onda se našlo nekakvih novaca, pokupovali igrači i evo titule. Tada i nikada više. To nije posao. Niti jedan igrač iz tog grada. Sport je stvaranje igrača i njihovo vođenje do titula. Ovako, ne vredi ni pola lule duvana.

Одговори
Becejac

Hahahahhahaha, idi navijaj za te koji vrede. Da tada nije bilo Beceja, ne bi bilo ni YU vaterpola... a danasnja liga, i dansnji klubovi ne mogu naci "nekakve novce" ni na filmu... Polako se gubi vaterpolo primat u svetu, jer nema lige, klubova i pasioniranih ljubitelja koji nisu naučeni da misle na sopstveni interes. Izguglaj malo pa ces videti istoriju kluba sa šlajza Lazare.

Одговори
Legionar

Možete navijati za bilo koji klub, ali je činjenica da je vaterpolo škola Partizana stvorila vaćinu svega što je vredelo u ex Yu, Srbiju da ne pominjem jer tu nikada nije bilo prave konkurencije. Većina tima Bečeja su bili igrači Partizana, kao kasnije Radničkov iz Kragujevca, i na kraju C. zvezde.

Одговори
Zvezdas

Nabroji mi legionaru u poslednjih 10 god, taman i titula sampiona iz 2011, igrace iz Vaterpolo skole Partizana... Ako mi kazes dvojica, kontaktiram te i saljem ti gajbu piva za tebe i tvoje drustvo. I to plasiranje neistine ne od tebe nego od uprave Partizana... svako ko osvoji titulu, nebitno dal to bio Becej ili Banjica ja sam zadovoljan zato sto je to Srbija a to sebicnost gde zelite da samo Partizan osvoji e to ne razumem. Svako dobro braco moja...

Одговори
JA

Nikola Jakšić, Filip Filipović, Milan Aleksić, Stefan Mitrović to su igrači (od aktuelnih igrača reprezentacije) koji su potekli u Partizanovoj školi vaterpola. A Gojko i Duško Pijetlović, Andrija Prlainović, Dušan Mandić su u Partizanu stekli kompletnu igračku afirmaciju. A ima i titula nego ti pratiš vaterpolo samo kad je “u modi”. Ništa baki, čekam gajbu piva ;) Ps. pijem zaječarsko

Одговори
Zvezdas

4 igraca, dobro je ali priznajem poraz. Salji adresu, saljem pivo, kada je za bracu moju i nije me zao. Zivela Srbija....

Одговори
Djordje

Bitan datum je. Srpski klub osvojio je LŠ. Igrači jesu došli u Bečej, a mogli su da igraju negde van i titulu donesu nekoj drugoj zemlji. Šteta što Bečej nije uspostavio školu vaterpola kad su bili na vrhuncu, danas da bude dobar klub sa svojim igračima.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру