Да је неко, рецимо, прошле године у ово време рекао Игору Милановићу да ће преузети Нови Београд, освојити Регионалну лигу и српско првенство, бити на клупи на фајнал ејту, тешко да би један од најбољих светских ватерполиста свих времена у то поверовао.
После одласка из Црвене звезде, спорт који га је прославио је само свео на пажљиво праћење. Али, када је стигао позив Новог Београда, разговор са Александром Шапићем је, како је тада Милановић рекао, трајао само неколико минута.
- Логично је било да прихватим,радити са екипом састављениом од таквих асова је пре свега задовољство, онда сопствени изазов и на крају огроман мотив. Довољно је погледати имена и схватити какву привилегију има тренер који ради са њима.
Милановић је кормило новобеоградског брода преузео после оставке Вујасиновића и смене Јововића који је, да будемо поштени, био привремено решење.У једној сезони три тренера није мало.
- То су неке ствари које спорт препознаје. Свако има свој стил рада и свако доприноси коначном резултату. Овде је ситуација таква да је оформљен тим са десетак можда и више нових играча. Постављени су највиши циљеви, не баш императивно када је Европа у питању али када почне такмичење на Фајнал ејту амбиције свих клубова су велике.
Нови Београд је 3. априла баш на дан избора освојио супериорно Регионалну лигу. У другој половини маја је побеђен Раднички у финалу домаћег плеј-офа. Први трофеји за клуб који постоји осам година.
- Није било једноставно, не зато што сам сумњао у квалитет колико због чињенице да је то потпуно нови тим којем треба време да на квалитетан начин игра финала. Успели смо и рекао сам да сам захвалан играчима. Регионално финале смо играли код нас, реално смо ту били без премца. У српском првенству било је другачије. Били смо убедљиви на свом базену, реванш је био потпуно другачији. Ипак смо победили, добили неколико дана да се одморимо и освежимо.
Неће Милановић много о сопственим заслугама. Са стране међутим сви сматрају да успео да створи атмосферу поверења, вере у сопствене могућности, да су коцкице тако посложене да играчима остаје оно што највише воле – да играју.
- Не волим неке притиске, туробне атмосфере, императиве који стварају штету. Рекао сам им да хоћу да сви заједно уживамо у тренинзима, играма, да будемо поштени једни према другима и сви заједно према послу. У супротном не би било добро. Ако радимо у нервози, љутњи, нема ништа од тога.
И тако, пред Милановићем и пуленима су још три утакмице. У четвртак четвртфинале са Марсељем, тимом који успешно води Милош Шћепановић са Прлаиновићем као вођом квалитетног састава.
- Верујте, о другим тимовима и не размишљам. Само су ми Французи у глави. Многи мисле да су то они Французи, квалитета да буду убедљиво савладани. Каква грешка. Реч је о озбиљном тиму. Озбиљном. Погледајте из године у годину напредују резултатима, квалитетом састава, јасном систему у игри. Зато инсистирам да се Марсељу у базену укаже поштовање какво заслужује. А оно је по мени максимално и то моји играчи морају да знају.
Милановић је са Прлаиновићем освојио две Лиге шампиона. Недавно је Прлаиновић изјавио како му је управо Милановић помогао саветима које од других није чуо.
- Ех, Прле, играчина, вођа, ас. Резултати све говоре. Имати га у тиму је благо за сваког тренера. Сада смо један против другог али узајамни респект је на највишем нивоу. Није само он Марсељ, одличан голман Лазовић, центри сјајни Верну, искусни Бодегад па Спаић, одличан је шутер Вукичевић, па Крузила, Чучковић... Понављам, тим за свако поштовање. О осталима ћу да бринем од четвртка увече.
Желећи да скине сваки терет са плећа својих пулена Милановић каже:
- Нека играју како знају. А знају. Можемо много. Играмо против тимова који годинама граде свој систем, ту заостајемо и тај индивидуални квалитет би морао да буде адут. Да ли може састав направљен за само једну годину да стигне до врха ? Нико не може да нам забрани да покушамо и покушаћемо из све снаге. Па ако не успемо да се погледамо у очи али о томе нећу да размишљам - закључио је Милановић.
ЧАСТ ТРЕНЕРИМА
Пре Милановића су тим водили Вујасиновић и само неколико утакмица Јововић.
- Одајем признање. Вујасиновић је преузео велики терет, имао је на располагању тим састављен од врхунских играча али које је требало уиграти. За то је потребно време, стрпљење је ту изузетно важан фактор. Такви састави морају да имају дечије болести кроз које морају да прођу. Оставио је тим који се градио, који је базу имао и тако ми олакшао посао. То је судбина тренера а Вујасиновић је врхунски тренер.
ЈЕЛЕНИЋ НА ПРАВОМ МЕСТУ
Неким случајем Нови Београд је био укључен у изборе у ВС Србије,предлажући Славка Гака за првог човека Скупштине и сматрајући јавно да Виктор Јеленић не треба даље да буде на челу трофејне организације. За Милановића срећа да сва та догађања, разне приче нису утицале на рад.
- Нисам политичар, има у клубу оних који се тиме бавим. Али не знам зашто Јеленић није требало да настави посао председника после свега што је урадио. Мислим пре свега на помоћ клубовима. Није ми јасно, али понављам, нисам политичар. Показао је да је прави човек на правом месту.
ПЕТ ТРОФЕЈА
Милановић има посебан рејтинг међу тренерима учесника Лиге шампиона. Освајао је једини два пута Лигу шампиона, оба пута на туђем базену. Са Партизаном у Риму 2011. против Про Река када је црно-бела авангарда од игре доживела најлепше тренутке и четири године касније са Ђеновљанима у Барселони против Приморја.
Као играч три славља, два пута са Младости, једном са Каталуњом.
- Лепе успомене али живот иде даље. Пробаћемо и сада па шта буде.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.