Не постоји замена за напоран рад. Можете да имате таленат, да вас прати срећа, али истински успех долази само уколико будете посвећени сто одсто томе чиме се бавите.
То су главне цртице извучене после интервјуа урађеног са Александром Крунић за време ФЕД купа у Зрењанину.
– Цео живот сам слушала: „Ето, она има руку, талентована је!” Међутим, схватила сам да таленат није само у руци нити у осећају за лоптицу, него и у стварима за које ја немам таленат као што је дисциплина у раду – максимално искрена, као и увек, била је тренутно 119. тенисерка света.
Објаснила је и како изгледа то када „немате дисциплину у раду”.
– Имам велики проблем да ћутим, радим и да не очекујем ништа од тог рада. То у прошлости никако нисам успевала, а сада се трудим да исправим. Покушавам да верујем људима око себе и да не преиспитујем оно што радим сваке недеље. Хоћу да дам себи времена, тромесечје или полугође, да видим да ли ће тај рад да буде константан, јер не може да се покаже одмах после недељу дана како бих волела – казала је Крунићева.
Александра на мечевима често делује негативно и то се посебно види у кључним тренуцима њених дуела.
– Реално гледано, јако сам негативна према себи. Нисам у стању да похвалим себе. Сада се трудим да се, ако већ не могу да похвалим саму себе, макар не кажњавам и не будем негативна. Морам да научим да избалансирам позитивну и негативну енергију, позитивне и негативне реакције.
Објаснила је шта највише замера себи.
– Морам да схватим да не може све да буде перфектно. Да научим да савршенство не постоји и да прихватим грешку. Живо сам биће, нормално је да грешим. Ако сам и погрешила, да будем свесна да сам у том тренутку урадила најбоље што сам знала. За све те промене у карактеру је потребно време. Када си у свађи са собом константно онда не видиш добре потезе. Тенис је технички спорт. Тако морам да научим да и ако је неки потез технички изведен лош, не значи да је и идеја лоша. Некада замаглим и пуно обраћам пажњу на крајњи резултат уместо на намеру.
Прихватање грешака и рад да се исте исправе, пола је пута до успеха.
– Радим са психологом. Волим и умем да слушам, али јако слабо и тешко примењујем то што чујем. То је још један проблем јер морам да пропустим све информације кроз филтере. Неповерљива сам, уместо да директно верујем људима које плаћам за посао који обављају. Генерално све је питање одлуке. Некада сам спремна да направим кораке, некада не. Свака промена је болна и захтева излазак из комфорне зоне. Тако се опет враћамо на причу о перфекцији. Ја хоћу да ми се све што научим слегне и да све одмах буде супер, а то је наравно немогуће.
Испричала је и да постоје пријатељства на Туру, али...
– Нисам неко ко мисли да се сви мрзимо. Упознала сам јако квалитетне људе са којима уживам док причам, само што их је тешко открити зато што сви имамо своје тимове, различите распореде и једноставно је све много хаотично на турнирима. Тенис је индивидуалан спорт, индивидуално концентрисан и једноставно мораш да будеш такав јер ако ниси, изгубиш много енергије на остале ствари. Због тога мислим да не стижемо да се дружимо, а не зато што смо ми сада асоцијалне или аутистичне па нисмо у стању да комуницирамо једна са другом. Тврдим да постоје квалитетни људи на Туру, упознала сам их – закључила је Александра Крунић.
Комплетан текст можете да прочитате у штампаном броју Магазина Спортског журнала за 29. април. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.