ПИШЕ: Војин Величковић
И када губи и када добија – Новак Ђоковић је увек феноменалан пример коректног односа према противнику.
Увек насмејан, макар му се срце цепа због пораза, увек препун комплимената на рачун победника, без обзира колико је важан био меч који је управо изгубио.
Баш зато многи кажу да је Новак најбољи губитник у врхунском тенису. Шта год да се деси, увек је његово понашање према ривалу за најбољи пример фер плеја.
А и када побеђује, Ђоковић се прво окрене противнику, проба да га утеши љубазним речима па тек онда прослави тријумф.
Зато је многе зачудила недавна чињеница да се име најдоминантнијег тенисера ове деценије ни ове године није нашло на списку кандидата за Награду Стефан Едберг за спортско понашање коју додељује АТП тур.
Јесте Роџер Федерер претплаћен на ово признање, освојио га је 13 пута у последњих 15 година, док су преостала два ловора припала Рафаелу Надалу.
Нека буде тако да је Швајцарац оличење фер плеја за већину гласача, али како то да Ђоковић никада није ни на списку кандидата.
БОМБОНЕ У МЕЛБУРНУ
Ако прочита ово или зна за овај процес одраније, Новак би требало да размисли да ли да настави традицију поделе бомбона на првој конференцији за медије на Аустралијском опену.
Можда у ИТВА тај љубазан гест српског аса доживљавају као покушај мита. Наравно, шалим се, али и то говори колико је Ђоковић јединствен на светској тениској сцени.
То је оно што буни свакога на планети ко није заслепљен навијањем за Федерера. Јер, чак и када су лондонска или њујоршка публика листом за Швајцарца а против Србина у њиховом међусобном мечу, наш ас бар игра.
А када је у питању гласање за поменуту награду, њега уопште нема на терену. Нема чак ни шансу да се покаже, па шта буде.
У одгонетању ове тениске енигме, треба кренути редом. Или боље речено – од краја. Лауреата Награде Стефан Едберг додељују сами играчи гласањем између четири кандидата. Међутим, проблем је што Новак још од 2013. није био на списку номинација. А пре тога највероватније само 2011.
И зато се само по себи намеће питање – како је могуће да Ђоковић не само што никада није добио ову награду, него није ни на листи за њу већ шест година, и то у периоду у коме је најдоминантнији светски тенисер!? И то у периоду када је сазрео и као играч и као личност.
Па могуће је јер процес гласања има три нивоа. Први је сама Асоцијација тениских професионалац (АТП) која на крају додељује награду, али не учествује у непосредном одлучивању.
- Ми сваке године пошаљемо Интернационалној асоцијацији тениских писаца шири списак а они га својим гласањем сведу на четири кандидата – објашњавају у АТП који је други ниво одлучивања
И ту на ред долази уско сито кроз које Новаково име не успева да прође.
- АТП нам сваке године шаље дужу листу кандидата коју ми гласањем наших чланова сведемо на четири. Ове године је на њој било 15 имена, прошле 14. Њихов број често доста варира – објашњавају у Асоцијацији тениских писаца (ИТВА). – Та четири имена ми потом проследимо играчима који бирају добитника Награде Стефан Едберг.
У ИТВА се слажу да је Ђоковићево понашање увек веома љубазно према колегама тенисерима, слажу се и да он задовољава све критеријуме да се нађе на тој листи.
А критеријуми које кандидати за Награду морају да испуњавају гласе – у обзир долазе играчи који се током године понашају на највишем професионалном нивоу, који се са својим колегама такмиче на највишем нивоу спортског духа и коректности и који промовишу игру кроз ванспортске активности.
Мени ово личи на фото робот Новака Ђоковића, а вама? Понављам, не смета мени што је Федерер добио толике награде, мада сам уверен да је и Ђоковић заслужио бар неколико. Не, мени није јасно како Новак готово никада, а од 2013. баш никада, није ни на списку номинација за фер плеј.
Е сад, присталице теорије завере, лако ће наћи одговор. Од стотинак чланова ИТВА, добар део је из традиционалних тениских велесила, оних у којима Ђоковић није на врху листе омиљених играча. Оних на чијим трибинама српски ас чешће добија звиждуке него аплаузе. Поготово ако је Федерер са друге стране мреже.
- Ђоковић је био на ширем списку кандидата и прошле и ове године – кажу у ИТВА.
Другим речима, АТП је ставио свог у том тренутку још увек најбољег тенисера света на листу предлога, али он није прошао сито и решето новинарске асоцијације.
И тако скоро сваке године.
СВИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ
1977 – Артур Еш
1978 – није додељена
1979 – Стен Смит
1980 – Јаиме Фиљол
1981 – Хозе Луис Клерк
1982 – Стив Дентон
1983 – Хозе Игерас
1984 – Брајен Готфрид
1985 – Матс Виландер
1986 – Јаник Ноа
1987 – Милослав Мечир
1988 – Стефан Едберг
1989 – Стефан Едберг
1990 – Стефан Едберг
1991 – Џон Фицџералд
1992 – Стефан Едберг
1993 – Тод Мартин
1994 – Тод Мартин
1995 – Стефан Едберг
1996 – Алекс Кореча
1997 – Патрик Рафтер
1998 – Алекс Кореча
1999 – Патрик Рафтер
2000 – Патрик Рафтер
2001 – Патрик Рафтер
2002 – Парадорн Сришафан
2003 – Парадорн Сришафан
2004 – Роџер Федерер
2005 – Роџер Федерер
2006 – Роџер Федерер
2007 – Роџер Федерер
2008 – Роџер Федерер
2009 – Роџер Федерер
2010 – Рафаел Надал
2011 – Роџер Федерер
2012 – Роџер Федерер
2013 – Роџер Федерер
2014 – Роџер Федерер
2015 – Роџер Федерер
2016 – Роџер Федерер
2017 – Роџер Федерер
2018 – Рафаел Надал
До 1995. признање се звало Награда АТП за спорско понашање, а онда је после пете победе Стефана Едберга добила име по њему
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.