Новак Ђоковић на мети британског таблоида

На свету има разних таблоида, али као енглеских – веома мало. Шампиони измишљања, лагања и глупавог сензационализма, још једном су искористили Новака Ђоковића за дизање тиража и повећање волумена нискости у свом писању.

Лондонски “Мирор” је у јучерашњем издању донео следећу причу:

“Новак Ђоковић отвара нови ресторан у коме ће нудити бесплатне оброке онима којима су потребни. Ђоковић овако хоће да се одужи онима који су му својим навијањем помогли да освоји 12 грен слем титула и увек били уз њега током каријере у којој је постао лудачки богат”.

Само по себи ово није лоше, осим што је потпуно измишљено. Делује хумано, ако се изузме део “да је лудачки богат”. Пре би се могло рећи да је заслужено богат с обзиром колико је рада уложио у своју каријеру и каквим талентом располаже, али прича има и наставак:

“Новак је изјавио да новац није проблем за њега, да је зарадио довољно да храни целу Србију а она је то заслужила због подршке коју ми даје.”

Ове последње речи највише парају уши. Јер, Новак никада није био тако бахат нити арогантан да изјави да може да храни целу Србију, па чак и ако је то можда тачно.

Скромност, поготово према свом народу, једна је од Ђоковићевих врлина, коју су Срби одавно препознали и зато га и толико обожавају.

У наставку текста се наводи да бивши број 1 има ресторане у Београду и Монте Карлу, да воли храну јер јој дугује професионалне успехе, што је тачно јер је увођење чувене анти глутенске исхране кључно утицало на његове резултате, да су његови родитељи имали ресторан на Копаонику где се он и упознао са тенисом…

- Храна је моја страст. Од свих ствари које сам у животу искусио, храна ме је највише променила – ово је вероватно једина изјава коју је Ноле стварно дао у целом тексту.

Није ово ни први а ни последњи пут да се овакве или сличне приче измишљају о Ђоковићу. Наравно, не пишу Енглези само у овом стилу. Пуно је у њиховим медијима и афирмативних текстова о српском асу, али таблоидна злоба, у којој је важније некога пљунути него похвалити, не може да се заузда. Нема ту самоконтроле.

Није овде ни у питању ексклузивно лош однос према Ђоковићу, приређују они сличне шокове и својим љубимцима. Таблоидна машта нема лимите.