ЧЕЛИНЏ: Човек од дијаманата

ПИШЕ: Војин Величковић

Када је неко несаломив, каже се човек од челика. Када неко има непроцењиву вредност, каже се да је од злата. А када има и једно и друго, онда шта друго рећи него да је – човек од дијаманата.

Погађате о коме је реч. Само једно име пада на памет.

Новак Ђоковић.

Све што се протеклих дана дешавало у Мелбурну, најбољи је доказ. Психолошки чврст, ментално несаломив, квалитетно на нивоу недостижном за друге.

Многи су се питали како ће Новак преживети ову неправду и голготу коју је прошао у пет-шест аустралијских дана. Неки су се плашили да ће клонути духом, други су саветовали да се окрене, оде из Аустралије и никада се не врати, трећи да је требало да попусти, и тако редом.

Али Ноле није ни од гвожђа ни од полудрагог камења. Он је најплеменитијег кова.

Уместо да очајава, он се све време припремао за повратак на терен. Уместо да лежи у четири зида и гледа у плафон, он је сваку ситницу у свом казамату искористио да колико-толико остане у форми.

А када је коначно куцнуо час да изађе, када га је судија Кели ослободио сужањства на правди бога, одмах је почео да спроводи свој план.

Први слободан тренутак искористио је за повратак на терен. У Мелбурну је била поноћ, али времена за губљење није било. Одмах је окупио стручни штаб који је чекао у другом хотелу, позвао Род Лејвер арену и заказао тренинг.

За Ђоковића нема ни најмање дилеме, он ће на Аустралијском опену ићи на титулу. И само у том правцу и размишља откако је кренуо у ову земљу. За њега нема утешних награда.

А на путу ка том циљу имао је и велику помоћ са две стране. Прва је породица која је монолитно стала уз њега. Друга, чак и важнија, био је српски народ, у почетку у Београду и Мелбурну, а касније и по другим градовима и другим земљама.

Зашто је ово било од велике важности да Ђоковић време у казамату лакше проведе. Верујем да би Ноле остао јак чак и да се људи нису свакодневно окупљали испред Скупштине Србије и хотела за азиланте у Мелбурну. Али, оваква подршка диже морал до небеса.

Сатисфакција да је његов народ, његови Срби, стао уз њега остаће једно од његових најлепших сећања у каријери. Толико енергије колико су људи на два краја света показали у подршци свом хероју, заиста је за сва времена.

Било је разних митинга подршке после великих успеха разних спортиста, испод балкона у Београду и другде, али они су трајали пар сати једног дана. А Ноле је имао невероватну подршку сваког дана, и то све јачег интензитета.

Све то помогло је да Ђоковић издржи и изађе психолошки још тврђи.

А дијаманти су најтврђи. Зато су вечни.