Почетна / Тенис / Новак Ђоковић

ДАНАС И ОВДЕ: Ђоковић велики и музеј илузија

Чистом душом, која је у дослуху са великим умом и божијим даром, обликована кроз бројне недаће и искушења, Ђоковић се испео као владар на врх тениске планете. Знао је свој пут, а и шта му је крајњи циљ
ФОТО: БЕТА/АП

Пише: Томо МАРИЋ

Новак Ђоковић побеђује, чак и кад не победи!

Зашто, како и због чега?

Једноставно, зато што је искреност гола и хладна, али као таква и хиљаду пута моћнија од свих чари неистина, поготову злурадости и лажи.

У Ђоковићевом бићу, не само као великог спортисте и тениског маестра, већ младог човека планетарне славе нема музеја илузија, он живи на другој адреси.

Чистом душом, која је у дослуху са великим умом и божијим даром, обликована кроз бројне недаће и искушења, Ђоковић се испео као владар на врх тениске планете. Знао је свој пут, а и шта му је крајњи циљ.

Они други, самозвани критичари, а у ствари мрзитељи свега што није њихово, одабрали су за правило живота неискреност и обману, тада и свет, и глобални и локални, генерално постаје бездушан.

За те и такве, Отаџбина на пример, не значи ништа, то је њихов легални избор, као што је и Ђоковићев да се никад не можеш ни заморити ни уморити у давању својој Отаџбини.

Отуда и ехо његових речи, хитајући из Торина пут Инсбрука где га чекају пријатељи из репрезентације, за одлучујуће мечеве у Дејвис купу, које нису ни изговорене, а ипак, однекуд, одјекују – сви ми, чак и они најзаслужнији, више дугујемо Отаџбини него она свима нама!

Да ли је, при томе, мислио на цео свет, ако он уопште има колико жеље толико и снаге да то чује, остаће мистерија?!

Не издваја ли све то Новака Ђоковића, рођеног и васпитаног у земљи Србији, која је прошла кроз бројне огњене патње, а опстајала поносно, наспрам силника којима никад и ништа, сем њих самих, није свето.

Цинизам је израстао у авангарду времена којег више бестидно трошимо, него живимо као достојанствени људи.

Новак Ђоковић, као и његова Отаџбина, сматрао је и сматра, то сведоче бројни његови наступи, да је опрост увек највећа освета.

Неко виче: људи, гори ватра – свако од нас једе својом кашиком, испија свој мед и свој јед, по заслугама о којима ће други да одлучује, у неком другом добу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.