Појавила се као бизнис жена – у сивом оделу, на штиклама са дугом косом. Нисмо навикли на такву Јелену Јанковић, али после три године паузе некадашња прва тенисерка света појавила се пред медијима. Пре тога је одиграла егзибициони меч са Новаком Ђоковићем на Адрија туру – први пут после три године узела је рекет у руке.
- Док смо седели на клупи рекла сам Новаку да се осећам као девојчица која се радује да узме рекет у руке и трчи за лоптом. Било је прелепо, срећна сам што сам играла пред нашом публиком, што ме је Новак позвао да играм и што је организовао један овакав хуманитарни спектакл – искрена је била Јелена.
Где се скривала све ово време, шта је радила некадашња светска звезда која се није званично опростила од професионалне каријере.
- Био ми је ово први наступ после Ју-Ес опена 2017. године и први сусрет са рекетом – са оним својим чувеним осмехом причала је Џеј-Џеј. – Срећна сам што вас све видим после толико дуго времена. Нисам се официјелно пензионисала јер сам каријеру прекинула због повреде леђа и дуго сам се лечила. Сада сам коначно здрава хвала богу и то је најважније. Била сам свуда, путовала сам, имам кућу у Америци и Дубаију, живела сам животом ван камера и то је оно што ми је пријало. Ја радим, имам неке инвестиције, видите да сам обучена као „бизнис вумен“ и склањам се од медија.
Да ли јој је недостајао тенис?
- Јесте, баш овакве ситуације да играм пред публиком, да осетим тај адреналин, ту енергију. Али, онај други део није лак – напорни тренинзи, велики труд и рад, одрицања да бих била на врхунском новоу. Видели сте данас да сам далеко од тога.
Хоће ли се вратити на профи сцену као што је то урадила Серена Вилијемс и Ким Клајстерс?
- Не знам, видећемо. Оне су велике шампионке, искусне и веома је важно да неко има вољу и жељу да се врати. Није лако, али је оствариво. Њима свака част, а видећемо како ће то бити са мном – признала је Јелена. – Живим миран скроман живот, здравље ми је на првом месту, али моја врата су још увек отворена.
Мислила сам да нећу живети нормално
Јанковићева је увек била лавица на терену, играла са повредама, никад није одустајала али сада је први пут поклекла и морала да се повуче.
- Дуго сам вукла ту повреду леђа, у једном тренутку сам мислила да више никада нећу живети нормалним животом. Научила сам да живим са боловима, повредама и то ми је било нормално, али није било паметно већ сам морала да слушам своје тело. Нисам могла да спавам и психички ми је било тешко прихватим да живим у тим околностима. Али, сада је све то иза мене.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.