Пре скоро пола века стони тенис је отворио односе Кине и Сједињених Држава. То је у историји остало запамћено као пинг понг дипломатија.
Да није било малих рекета и целулоидне лоптице, ко зна када би се односи ове две огромне земља одледили.
Већ пола године сличан феномен се дешава у српско-хрватским односима. До скоро незамислива сарадња највећих српских и хрватских асова материјализовала се прошлог лета у сарадњи Новака Ђоковића и Горана Иванишевић.
Хрват је постао тренер Србина и то је у првом тренутку многима деловало шокантно. Али као у понг понг дипломатији, први корак је почео све да мења.
Иванишевић је чак пре неки дан први пут био у Београду после три деценије и то никоме није изгледало необично. Открављивање односа је настављено. Овог пута су велики рекет и жута лоптица одиграли своју улогу.
Најаслужнији је за овакав феномен је Ђоковић. Још када је током Светског првенства у фудбалу у Русији рекао да је навијао за Хрвате, доживео је бројне критике, али није се поколебао.
Храброст коју редовно показује на тениском терену, део је његовог карактера и ван њега. Једноставно, кад Ноле мисли да је нешто исправно урадити, ништа га не може спречити.
Јер, Ђоковић није само најбољи тенисер света, он је и визионар и мислилац. Као што на терену види унапре шта ће његов противник одиграти, тако и у животу види у ком правцу разне ситуације могу да се развијају. И никада се не плаши да крене путем који изабере.
У петак је Ђоковић стигао у Дубаи, праћен баш Иванишевићем као и осталим члановима стручног штаба – осим Маријана Вајде који ће се са Хрватом заменити на неким наредним турнирима.
Стигли су Миљан Амановић, Нолетов кум и физиотерапеут, Марко Паники, кондициони тренер из Италије, и менаџер Едоардо Арталди.
Први тренинг у Клубу авијације Ђоковић је одрадио са Виктором Троицким, али је пре тога објаснио колику улогу спорт може да има на односе у региону.
– Сви знамо какве су ситуације биле у прошлости и у спорту и у другим областима, али као што је Нелсон Мандела говорио, осећамо да спорт има моћ какву мало која друга област има да уједини људе. Ми живимо по тој матрици и верујемо у то. Сама сарадња Горана и мене показује да не постоје никакве задршке, несугласице, конфликти, или освртање на прошлост која је сигурно болна за обе стране и за све у региону, али у спорту нема места за то. Нема места за политику...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 22. фебруар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.