Ђоковић: Нисам омражен, не треба да окрећем Србију против целог света

0

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић изјавио је да не осећа да га људи не воле, већ да има утисак да има много подршке и симпатија, као и да тиме што је публика, кад игра против Роџера Федерера и Рафаела Надала, скоро увек на њиховој страни не значи да треба да окрене Србију против целог света

ФОТО: В. Марковић

Немам утисак, поготово ван терена, да ме људи не воле. Не желим, нити волим да причам о себи у контексту да сам вољен и прихваћен. Али, лични осећај је да уживам доста подршке и доста симпатија од већине људи, да не кажем свих које сам срео ван терена. Постоје одређена места и турнири где имам више и мање подршке. Чињеница је да када играм са Федерером и Надалом околности су такве да су они то што јесу и да је публика у већини на њиховој страни. То не значи да сам омражен и да треба да окренем Србију против целог света зато што ме не подржавају у финалима гренд слемова. Чак и да ме стварно не воле нигде, зашто бих доливао уље на ватру? Не желим да се тиме бавим, да доприносим расту негативних емоција, мржње, беса зашто ме неко није подржао. Он има право – рекао је Ђоковић одговарајући на питања српских олимпијаца.

Ђоковић је истакао да није поносан на своје поједине реакције на терену, када га неке ствари „избаце из такта”, попут публике или судија.

Свако има моменте када изгуби контролу над емоцијама и не бежим од тога, али сам неко ко отворено признаје да је човек који наставља да учи и који је грешан. Не могу да будем идеалан, стремим ка томе да будем идеална презентација себе, како да представим себе поготово према млађим генерацијама – казао је први тенисер света, један од најбољих српских спортиста свих времена.

Упитан је како успева психички да се врати у мечевима које губи, и да да савет осталим спортистима да буду толико јаки попут њега.

Сваки спорт је очигледно другачији и посебан на свој начин. Постоје неке универзалне ствари у којима свако може да се препозна. У тим тренуцима на терену када се ломи резултат, када је нервоза све већа, када се не осећате баш најбоље, када је резултат на страни вашег противника, трудим се, иако служи као клише, да останем у садашњем тренутку колико год могу. То је много теже остварити него рећи, то се стиче искуством и дугогодишњим радом, разумевањем себе, јер је свако од нас различит. Једна од најједноставнијих, најефектнијих техника, јесте дисање. То је нешто што у сваком тренутку радимо и што можемо свесно да радимо јер 90 одсто времена радимо несвесно. Можете да се вратите у себе, тај тренутак затворим очи и смирим пулс, све те струје које се мотају по глави како бих се усредсредио само на наредни ударац и поен, јер је то у нашој моћи на неки начин. Постоји моменат када имате виши циљ у глави, када вас мотивише пехар, некога само да пребр оди препреку, победи меч, некога помисао на фамилију. Све то имам у одређеним периодима, нема посебног правила, али постоје одређене ствари када оживим слику у глави да ми да снагу и мотивацију и оспособи ме да пружим најбољу могућу партију. Верујем да је искуство пресудно, када имате толико мечева у ногама, познајете себе, ситуације, противника – рекао је Ђоковић.

Као једну од кључних ствари навео је визуализацију.

Када видите и осмислите слику да то у реалности врло лако може да се догоди и достигне. Ум не прави разлику онога што је реално и није. Имам изузетну веру у себе и слике које себи презентујем. Када се те слике континуирано понављају, постају све веће и реалније док не постану реалност. Када дођу, не значи да треба да прекинете – навео је најбољи тенисер света.

Он је истакао да постоје ствари које су важније од трофеја, рекорда, амбиција, јер оне стварају много већу тензију него што је потребна.

Не кријем да имам своје циљеве, али они нису главна мотивација. Победе и рекорди не могу потпуно да ме испуне. Могу да ме учине поносним на тренутак. Испуњава ме пре свега радост коју имам када држим рекет у рукама. Да тога нема, не бих седео овде и причао о сезони јер се не бих бавио професионалним спортом. Љубав према тенису је нешто што је мени језгро свега и чему се стално враћам. Има дана када се не осећам најбоље, али ако се не враћам детету које је са четири године почело да играм тенисер, онда не могу потпуно да будем испуњен, независно од циљева, титула, каријере. Тенис ми пружа могућност и платформу да наставим да унапређујем себе као човека и тенисера. Тежим томе да се усавршавам сваког дана. Независно од тога на ком се нивоу такмичите, у ком спорту, одакле долазите, увек можете да се посветите себи и развијању свог карактера. Многе ствари не можете да постигнете сами, поготово када сте млади, ту су родитељи, који ће вам помоћи да осн ажите себе. То је суштина, не да људи који су блиски спортисти говоре шта он треба да ради, већ да му понуде могућности – рекао је Ђоковић.

Истакао је да је таленат само полазна тачка, а да мукотрпан рад мора да буде саставни део и незаобилазна станица за успех сваког спортисте, али да је најважније да се паметно и мудро ради и да околина младом спортисти мора да препозна шта је појединцу битно.

По његовим речима, трофеји и рекорди треба да буду циљ, али не и мотивација која ће спортисту сваког дана испуњавати и чинити способним и спремним да се уложи сав напор и труд.

Ђоковић је поновио да су му узор и људи којима се дивио као млади тенисер били Пит Сампрас, Алберто Томба и Мајкл Џордан, али да је то прошло.

Немам ниједну особу којом се потпуно дивим, да стремим да будем као она, већ имам велику количину људи из различитих поља живота који ме инспиришу у одређеним елементима. Ствари о којима причају, начин на који раде, узимам те ствари и примењујем у свој живот. Принцип је да будем отвореног ума и срца и превазиђем границе своје области и професије, већ да узимам инспирацију од свих људи који имају шта паметно и племенито да поделе са људима широм света – рекао је Новак Ђоковић.

Њему су на конференцији за медије у Београду пуштани видео снимци представника Србије у разним спортовима, а стигао је да одговори на неколико.

Питања су му постављали Велимир Стјепановић, Соња Петровић, Невена Игњатовић, Зорана Аруновић, Душан Домовић Булут, Милица Старовић, Дејан Томашевић, Ивана Максимовић, Александар Кукољ, Мартин Мачковић, Милош Васић, Александар Атанасијевић, Тадија Качар и Емир Бекрић.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру