На тему спортске психологије увек је најбоље разговарати са стручњацима Завода за спорт и медицину Републике Србије. Осим теоријских, практичних и искуствених знања, они су се у каријери срели са већином наших спортиста.
Такав је случај и са Новаком Ђоковићем који је, по речима Тијане Ћирковић Хигл, у Завод долазио још као дечак и да су сви у овој институцији његови велики навијачи. Тема која је овог пута била на дневном реду је Новакова психолошка чврстина којом се вратио са 3:5 у тај-брејку првог сета, одузео Федереру сет лопту на 4:5 у трећем сету и на крају се одбранио при две меч лопте за противника на 7:8 (15:40).
- Сваки тенисер који сад дође код психолога би волео да буде као Новак. Ђоковић је светао пример чији се мечеви анализирају и поступци наводе као ефикасни примери. Он је одувек био спреман за велике изазове, али су код њега данас и психолошке финесе постале изузетне, тако успева да буде концентрисан само на тренутак и не дозвољава да га ништа друго омете што му доноси резултате – почиње причу Тијана Ћирковић Хигл.
Новакове мечеве наша саговорница посматра и са професионалне стране, али и као љубитељ тениса.
- Сагледавајући његову каријеру имамо пример како је од спортисте који је заправо у тим ситуацијама кроз инат долазио до успеха, данас неко ко може потпуно смирено да игра док сви у публици навијају против њега. Постигао је оно чему ми психолози тежимо да научимо све спортисте са којима радимо - да док се такмичи мисли само о себи. Новак се се не такмичи против играча са друге стране мреже, већ покушава да надмаши себе! Очигледно је да је раскрстио са својим границама, себе не види као неког ко може да ради нешто до неке границе, већ изнова тестира своје домете и то му је највећа снага.
Тијана се затим осврнула на моменат који се свима урезао у сећање:
- Ако обратимо пажњу на то како је спасио две меч лопте, видећемо да је био апсолутно смирен и концентрисан, види се да је тај поен играо, као и било који други у мечу. Није стављао додатни притисак на тај поен, размишљао на начин да је то меч лопта иза које ако је спаси, следи још једна. Већ је наставио да игра у истом ритму као до тада и није одустао.
Фокус на ствари на које имате утицај
Како не размишљати о публици, било да је против вас или вам ствара еуфорију?
- Тенисери треба да буду нон-стоп фокусирани на следећи поен, на наредни ударац и садашњи тренутак, да остану пажњом у границама терена. Односно, на оно на шта имају утицај. Публику, временске услове, одлуке судије не можете да контролишете, али ако успете да се фокусирате на оно што је у вашем домену, попут тога како да ударите лоптицу у тенису, отклањате све нежељене сигнале са стране.
На питање како доћи до нивоа који је постигао најбољи тенисер данашњице наша саговорница каже:
- Психолошка припрема данас прави разлику између шампионе од спортиста који направе неке резултате, али нису ти који праве историјске успехе, попут Новакових достигнућа. Психолошка припрема је саставни део бављења спортом, врло је важно обратити пажњу како функционишу спортисти пре свега док су млади, битно је основе и темеље функционисања поставити док спорт још схватају као игру, док имају највише енергије да себе улажу у спорт и на крају крајева још уче технику и тактику свог спорта. Касније стиже искуство, које је непроцењиво. Научите да игноришете ствари на које немате утицај, одлика шампиона је да никад не мисле да су довољно јаки, већ се и у психолошком аспекту функционисања на терену стално изграђују.
Правила колико се недељно „тренира” са психологом нема.
- Сваки спортиста има специфичности које код њега „врше посао”, а које код другога не би имале никакав ефекат. Некима је довољно пар ствари да промене и функционишу, код других је потребна стална подршка психолога. Осећају се сигурније кад имају кога могу да окрену, неког са ким могу да поразговарају. После периода упознавања у ком је битно да се успостави добар однос између спортисте и психолога, подразумева да се спортиста осећа слободним да све аспекте личности које мисли да може да доведе на виши ниво, отворено говори психологу и ти разговори се искрено одвијају. Полако се детектују главне препреке које треба савладати, онда се фокус ставља на ону коју би највише волео да савлада. Упознавајући се спортиста помаже себи, психолог га учи вештинама, техникама и да кажемо цакама прилагођеним његовој личности, а он сам себи помаже коришћењем тих алата. Психолог само помаже, улога спортисте је највећа.
Тијана Ћирковић Хигл је на крају разговора нагласила:
- Битно је да психолог никада не приморава спортисту да нешто ради и да не утиче на његове одлуке. Ту је да му помогне да он на најбољи начин доноси одлуке и тако помогне себи на терену.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.