Да баш тако као што пише у наслову. Освета је најлепша када се сервира хладна.
А да бисмо схватили наслов и сву симболику овог финала морамо да се вратимо на почетак Новакове каријере. Када је данас неприкосновено најбољи тенисер света био почетник на Туру, деветнаестогодишњак, играо је за Србију у Дејвис купу против Швајцарске у Женеви.
Федерер је тада био у напону славе и снаге. За собом је имао серију грен слем трофеја, пет титула на шест последњих, цео свет је био под његовим ногама.
Али када је Новак у мечу са Вавринком показао слабости узроковане проблемима са дисањем, обрушио се на њега као кобац. Критиковао га је без милости као да је Ноле крив за то
- Не верујем његовим повредама. Мислим да је то штос, да се фолира – грмео је тада најбољи тенисер света надовезавши на бројне коментаре у том делу Ђоковићеве каријере јер је због разних проблема са здрављем више пута морао да преда меч. Све док није решио све невоље са алергијама
Сетимо се Новакове предаје Родику на Аустралијском опену 2009. и сличних ситуација у тим годинама. И увек је Ђоковић критикован као психолошки недовољно јак, као тенисер склон бежању од велике борбе, као неко ко се уплаши кад пригусти.
А онда је Новак у сарадњи са Игором Четојевићем 2010. и 2011. променом начина исхране променио свој физички код, и од тенисера кога здравствени проблеми ломе када је исцрпљен, постао неуморна машина за побеђивање.
Прекјуче је то на својој кожи Федерер осетио у каквој је заблуди био те вечери у Женеви када је критиковао Ђоковића. Ноле никада није био фолирант, већ му је требало време да побољшањима у свом организму изгура максимални потенцијал. Зато је начин на који га је победио пре два дана најбоља освета Федереру за увреде из Женеве 2006.
Шта год да Ђоковић уради до краја каријере, заувек ће бити дефинисан подвигом који је прекјуче постигао на Вимблдону.
Освојио је 16 грен слем титула, пет у Лондону, али никада у каријери није одиграо меч у коме је за тријумф може да захвали готово искључиво карактеру.
Много пута се и раније у сличним ситуацијама говорило да Новак игра сам против свих, против великог ривала, препуних трибина, али никада до сада противника није имао и у свом рекету А баш то се десило прекјуче на Централном терену најважнијег тениског турнира.
Ђоковић није био ни близу свом максимуму, чак је у неким деловима финала био испод свог просека – то важи за оба сета која је изгубио – али када је падала одлука, када је био на ивици понора, увек је успевао да пронађе најбоље решење.
- У таквим тренуцима, ма шта да се догађа, трудим се да никад не изгубим веру у себе, да останем смирен – објашњава тријумф са 7:6 (7:5), 1:6, 7:6 (7:4), 4:6, 13:12 (7:3). - Циљ ми је да се фокусирам само на оно што се дешава на терену, да вратим лопту у игру, да сервирам или шта год је на реду. То сам и успео у сва три тај-брејка, тада сам играо најбоље.
Иако је више пута био веома близу пораза, најтеже је било када је Федерер имао две меч лопте на 8:7 у петом сету.
- Био сам на један поен од губитка финала. Могао је и он да победи и да то буде потпуно заслужено. Роџер је изузетно талентован тенисер који феноменално игра на свакој подлози. Знао сам да морам да играм веома разноврсно, да будем оштар када се пружи прилика, да се браним када он напада.
Међутим, једно је план игре а друго његова реализација. Ђоковић у недељу једноставно није био на врхунцу својих тениских моћи али је све то надокнадио невероватном менталном чврстином.
- Нормално је да осећате нервозу када играте за вимблдонску титулу. Може се рећи да сам ја у већем делу финала био у подређеној улози, али сам успевао да увек нађем права решења када је био најважније.
Када је у периоду 2015-16. играо финале на сваком турниру, Ноле је доказао да је без премца у том изузетно важном тениском аспекту – снази нерава. Али оно што је показао прекјуче превазилази све виђено.
Није претеривање да је Ђоковић већ превазишао себе самог из најбољих дана и да тениски свет сада може да стрепи пред још већом доминацијом броја 1
- Моја тајна је у визуализацији – објашњава рецепт за овакве подвиге. - Увек себе припремим за све могуће сценарије у мечу. Покушавам да замислим како играм меч у својој глави пре него што изађем на терен. Наравно, овакав сценарио нисам могао да замислим, али увек себе замишљам као победника. Мислим да у томе лежи снага мојих успеха. Наравно, морате бити и физички спремни, али најважније је да верујете у себе, да стално током меча уверавате себе да сте бољи од противника.
Само тако је неко ко је по сопственом признању пружио само 70 одсто могућности могао у великом финалу да савлада ривала који је играо веома близу максимума.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.