Пише: Војин Величковић
Избор Горана Иванишевића за члана стручног штаба Новака Ђоковића, односно помоћника Маријана Вајде, изазвао је велику сензацију у тениским круговима, али и подсећање на нека давна времена.
Када је 1991. почео распад Југославије, Иваниишевић се први раздружио. Заједно са земљаком Гораном Прпићем одбио је те јесени да игра у полуфиналу Дејвис купа у Француској.
Био је перјаница хрватске пропаганде у борби за самосталност, редовно претерујући. Много је ружних речи изговорио Иванишевић тих година на рачун својих бивших земљака са ове стране СФРЈ. Није било омраженијег хрватског спортисте у Србији тих година.
И то је оно што сви који памте прву половину деведесетих знају. Али мало ко зна да је Иванишевић готово у исто то време, или мало касније, помагао српске тенисере по белом свету.
Више наших младих играча је причало како су били шокирани када би им пришао на неком турниру и питао да ли им нешто треба. Поготово јер су и они читали те изјаве. У играчким данима је био и одличан друг са Ненадом Зимоњићем а и сада је.
И сам Ђоковић је прекјуче испричао како је почело његово пријатељство са Иванишевићем крајем деведесетих. Зато су се многи у оно време и питали да ли се Зец, како су га увек звали у родном Сплиту, тако гласно истиче у пропаганди против Срба по задатку.
Јер, на један начин се понашао јавно, а на други када га нико није видео
Јавно као ђаво, тајно као анђео.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.