Јуче око поднева се појавила информација да је Душан Лајовић одустао од учешћа на турниру у Будимпешти. И баш док смо „отварали” сајтове да проверимо зашто је 24. тенисер света одлучио да се повуче, стигла је порука: „Нисам заборавио да треба да се чујемо! Могу да причам сада.” Порука је легла као „кец на десет”.
Какав професионализам! Ни после успеха не заборављате да се јавите када се нешто договоримо? – било је прво питање финалисти Монте Карла када се са друге стрене чуло „хало”.
- Шта да вам кажем? Успех ме није променио. Возим се из Будимпеште и таман имам времена да разговарам, па рекох да искористим прилику да се чујемо – прича кроз осмех момак рођен пре 28 година у Београду.
Успех вас није променио, а да ли вам се живот променио после великог успеха?
- Јесте! Сада имам доста захтева за интервјуе. Нисам никада био оволико интересантан медијима, али оно што је ми је битно је да се ја добро осећам и да сам дао све од себе. Све ово је само последица доброг рада и вере у себе. Мада то што ми се сада сви јављају, не значи ми толико колико ми значи што су моји најближи уз мене. Породица, девојка, пријатељи. Они су били ту и када није било толико захтева за интервјуе. Хвала им на безрезервној подршци.
Како вам се сада чини недеља у Монаку?
- Осим финала, одиграо сам пет савршених мечева. А искрено, не да нисам очекивао да ћу стићи до борбе за пехар, него то нисам могао ни да замислим. Дошао сам у Монте Карло прехлађен. Био сам неспреман, пио сам антибиотике. Али мало-помало све се променило. Добио сам један, па други, трећи меч, а онда оно сјајно полуфинале против Медведева. Самопоуздање ми је било на високом нивоу.
Повратак против Медведева, када сте од 1:5 успели да стигнете до 7:5 и победе, био је спектакуларан?
- То ми је био убедљиво најтежи дуел јер нам је ветар невероватно сметао. Није био толико јак, колико је нон-стоп мењао правац. Успео сам Данилу да уђем „у главу”. Нисам желео да се предам. Знао сам да могу да преокренем, знао сам да ништа не игра боље од мене. Кључно је било то што сам веровао у себе.
Утисак је да је ваш успон почео када се за тренера ангажовали Хозеа Перласа?
- Супер се слажемо. Имао сам фазе када сам играо лоше, али тада је наша веза постајала још јача. Нисмо губили наду да смо на добром путу. Надам се да ће тако остати и сада када нам је кренуло добро.
Перлас је тренирао Карлоса Моју, Јанка Типсаревића, Фабија Фоњинија и многе друге. У чему је његов највећи квалитет?
- Сјајно је када видите да ствари које мењамо на тренинзима, функционишу и у мечевима. Био је то велики искорак у мојој каријери када сам одлучио да почнем да тренирам са њим. Драго ми је што сам уложио у себе, што сам ризиковао и што се ризик исплатио. Бескрајно верујем Хозеу и мислим да смо награђени за сав напоран рад. Нећемо сада да станемо, већ желим да искористим овај моменат и да наставим са добрим партијама. Веровали смо да можемо да успемо и када није све текло глатко.
У чему је тајна вашег успеха?
- Рад и упорност су кључ за успех. И то није фраза. У тенису сваке седмице имате шансу да урадите нешто велико. Али кључно је да верујеш и онда када ти не иде, као и да зграбиш шансу када ти се укаже. Мени је много драго што сам успео себи да докажем да могу да постижем врхунске резултате. И јако је леп осећај када видиш да све оно у шта си годинама улагао почиње да се исплаћује. Мени ово доста тога доноси, али нема места неком високом лету. Желим као и до сада да радим. Ово је само инјекција самопоуздања која ће ми, надам се, помоћи за даљи ток сезоне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.