Сцена прва: Прокупље. Година 2009. Први фјучерс који сам судила. Терен број три до реке. Играла је нека тенисерка из Бугарске. Ње се сећам. Противнице не...
Сцена друга: Доха. Година 2010. Мој први АТП меч.
Сцена трећа: Аустралијски опен, меч за титулу. Јануар 2018. Вознијацки – Халеп. Моје прво грен слем финале.
Сцена четврта: Финале Дејвис купа. Новембар 2018. Играли су Французи и Хрвати у Лилу.
Од најниже до највише степенице. Све за девет година. Без прескакања корака, Маријана Вељовић, рођена Крагујевчанка, стигла је до звања једног од најбољих тениских судија света.
- Тврдим да се одрицање, рад, константно учење на крају исплате. Битан фактор у успеху је и срећа. И наравно Божија воља. Али првенствено све зависи од жеље да у нечему успете - почела је причу Маријана Вељовић за Божићни број „Спортског журнала”.
Од малена је, како каже, заражена тенисом. Бавила се белим спортом, а онда је магични правоугаоник заменила столицом поред линије. И сада има најбоље место на свим мечевима.
- Те 2008. сам играла тенис за факултет. На једном од тих такмичења требало је да се обави жреб, ја сам се пријавила да извучем куглице, а у помоћ ми је пришао један момак из Београда. Питао ме је зашто не упишем школу за судије када већ толико волим тај спорт. Идеја ми се свидела, послушала га и у школи била међу најбољима, ако не и најбољи кандидат те године. Шансу да судим у столици добила сам већ на пролеће 2009. када сам судила први фјучерс у Прокупљу.
Иако иза себе има значајне пословне успехе, у жижи јавности се нашла после финала Дејвис купа одржаног у новембру. Посебан печат тој победи Хрвата била је и песма коју су навијачи „ватрених” певали Маријани (н.а. песма Маријана од Дубровачких трубадура).
- Нисам била ни свесна да су ми певали, тек сам чула мелодију за време доделе пехара. Било је неочекивано, па самим тим и симпатично. Хвала им! Али нисам ја никаква талија, једноставно Хрвати су били бољи и победили.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.