Био је Илија Бозољац јунак у победи над Американцима, кад је заједно са Ненадом Зимоњићем савладао браћу Брајан усред Бојсија у четвртфиналу Дејвис купа.
Као играч имао је убитачан сервис. Кажу да је баш он одсервирао најбржу лопту, али да му касније тај подвиг није био признат.
Стигао је до 101. места на АТП листи у синглу и ту стао. Иако је имао потенцијала за више, пре свега због повреда није успео да га и докаже.
После повреде на челинџеру у Пољској када му је пукао мишић због чега је морао да иде на операцију 2016, враћао се неколико пута на терен, али претежно у дублу.
Онда је у јуну ове године прешао у тренере. Прва са којом је сарађивао била је Јелена Јанковић. Нису се прославили.
А онда се, ове јесени, као најинтересантнија вест, појавила она која говори о сарадњи измђу Ике и Дамира Џумхура, најбољег босанског и 30. тенисера света.
– Иако се налазимо на самом почетку сарадње, могу да кажем да је милина радити са Дамиром. Допада ми се како размишља, изузетно је тениски интелигентан – почиње причу Бозољац.
Штепанек је доктор тениса
Новак Ђоковић је Икин добар пријатељ, па смо га питали да прокоментарише сарадњу између Нолета и Радека Штепанека.
– Мислим да ће та сарадња бити супер. Штепанек је доктор тениса, познаје све тајне белог спорта, знамо какав је такмичар био, знамо какав је ван терена. Познаје и лепу и ружну страну тениса. Моје мишљење је да Нолету треба неко такав и да сарадња са Штепанеком можда чак и више може да му донесе него сарадња са Агасијем. Али ако Новак себе поново убеди да може да буде први, мислим да не постоји никва сила која ће га у тој намери спречити.
Но, пре него што смо продубили разговор о сарадњи са Џумхуром, питали смо Илију да ли је он и дефинитивно завршио са играчком каријером.
– У принципу јесам. Постоје те повреде које су се стално враћале, али остао сам у белом спорту. Размишљам само позитивно, сада се бавим тренеским послом, али сам оставио могућност да некад заиграм на још неком турниру.
Открио је у којем тренутку је осетио да је дошао крај и да је време да патике окачи о клин.
– После повреде ноге у 2016. и операције. То је била црвена лампица. Тада сам одлучио да станем и размислим. Питање које ме је мучило било је: „Шта ако после овога никада више не заиграм? Шта ако заиграм, али не буде то било то?” Сада мислим да ми је плус што сам прешао у тренере, јер сам активан, могу да будем спаринг играчу.
Тврди да не може да издвоји по један тренутак среће и разочарања у играчкој каријери јер:
– Не би било фер! Мислим да није само један меч или један поен обележио моју каријеру. Све ствари и лепе и ружне, део су тениса и захвалан сам за све кроз шта сам прошао. Неко би можда рекао да је једна од мојих најбољих партија она против Федерера у Вимблдону, добро сам играо, али на крају сам изгубио. Али мени, на пример, није јер сам био лузер. А ко воли то да буде? Много ми је дражи меч против браће Брајан у Бојсију који смо добили.
Супер сарадња са Јеленом Јанковић
Илија је кратко током ове сезоне сарађивао са Јеленом Јанковић.
– Нисмо нас двоје имали неки дуги стаж, али било је супер искуство радити са Џеј-Џеј. Не бих могао да упоредим сарадњу са њом и са Дамиром јер нема много сличности. Тренер је неко ко треба играча да стави у први план и да се прилагоди њему. Прилагођавао сам се и Јеци и Дамиру, могу само речи хвале да кажем за обоје.
А да ли жали за нечим?
– Не – каже после неколико секунди размишљања.
– Било је тако како је било. Могао сам можда доста више, али ако бих о томе размишљао, стално бих осећао горак укус у устима. Тако је како је. Идемо даље.
То „идемо даље” означило је и почетак другог дела разговора у којем је главна тема била сарадња са Џумхуром.
– Свиђа ми се његова визија тениса, има невероватну интелигенцију. Не бих му постављао никакву баријеру, јер ако му се све коцкице сложе врло је могуће да може да уђе у најбољих десет на свету. Више бих волео да поставимо неке циљеве везане за поене које би могао да освоји у неком делу сезоне, а не за одређени ренкинг.
Џумхур је баш у разговору за „Спортски журнал” истакао да му веома прија то што је Бозољац изузетно позитиван и да је то један од разлога због којег је сарадња врло брзо договорена.
– Можда и најбитнија ствар је да тренер буде добар мотиватор. Волим позитивну енергију и волим да ширим добро расположење. Жеља ми је да Дамир и ја уживамо радећи. Учићемо један од другог, све ће бити лакше.
Џумхур је тренутно 30. на свету и у наредној ће покушати да напредује још више.
– Његова позиција на листи зависи само од његове убеђености колико може. Када са собом пресече у глави да није лимитиран и да има квалитета да уђе у топ десет, то ће и урадити. Дамир је у 2017. освојио два трофеја, зашто у 2018. не би могао шест? Све се своди на веру у себе. Мора да размишља о томе колико он вреди, а не о другима. Ствар је у томе, да у центру пажње мора да буде он сам себи, а не да то место препусти својим ривалима.
И за крај... Пошто је говорио о томе да ће можда одиграти још неки меч, питамо да ли можемо да га очекујемо макар у дублу у првом колу Дејвис купа почетком фебруара у Нишу против Американаца.
– Ха-ха-ха, ау. Не знам. Сада делује потпуно апстрактно – закључио је Бозољац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.