Почетна / Тенис / АТП

EKСКЛУЗИВНО: Пензије не зависе од броја 1

Професионални тенисери почињу да уживају у бенефицијама трећег доба од 50. године
ФОТО: M. Бабић

Приче о пензијама врхунских тениских асова увек су распаљивале машту. Колико људи који зарађују десетине милиона годишње добијају када заврше каријере и живот крене много мирнијим током.

Одговор гласи – много мање него што се мисли. Толико мање да неки од најбољих играча ове ере зараде више за једну победу у средини грен слем турнира него што ће добијати за целу годину када оду окаче рекет о клин. Наравно, када се висина пензија анализира из угла њихових мање успешних савременика, онда је и закључак другачији. А реално је рећи да пензиони фонд и није основан због мегазвезда него оних других који не могу да се похвале двоцифреним милионским приходима.

На пример, највећим асовима данашњице, Роџеру Федереру, Новаку Ђоковићу, Рафаелу Надалу, али и њиховим савременицима, следује од 40 до 80 хиљада годишње када оду у пензију, мада постоји и пројекција по којој би асови данашње генерације, кад једног дана дођу у треће доба, требало да имају минимум примања од 50 хиљада долара.

Разлика очигледно постоји у примањима, али није условљена местом на АТП листи или бројем великих титула. Једноставно, један играч може да проведе, на пример, осам година у врху, а други 15 и зато ће и разлика у висини њихових пензија постојати. С друге стране, ни године у којима су били у врху нису исте по висини пензије, јер су фондови већи што је период скорији.

Висина пензије пре свега зависи од година у врху, односно година у којима играч испуњава неопходне услове. А то су минимум пет сезона учешћа на АТП турнирима, као и добар однос са АТП туром. Сваке године по 165 тенисера добија право на коришћење пензионог фонда, по 125 у синглу и 40 у дублу. Разлика међу њима не постоји, играчима и у дублу и у синглу следи идентична пензија, ако су испунили идентичне услове.

Исплата пензија је уведена 1990, када је основан АТП тур као тело које ће руководити професионалним турнирима - осим четири грен слема – али важи и ретроактивно, тако да се исплаћује и тенисерима који су окончали каријере пре ове године. Циљ стварања програма је обезбеђење додатних прихода после краја играчких дана.

Примање пензије почиње са 50 година старости и траје две деценије. Висина пензије не зависи од резултата, нити места на светској листи, него од нивоа улагања у годинама играња који се током времена повећава. Тако се количина новца намењена пензионом фонду дуплирала у последњих пет година, а доприноси учестворостручили.

Зато легендарни шампиони из различитих времена имају пензије различитих висина.

Иначе, новац се у пензиони фонд слива из два правца. АТП тур доприноси са око 80 одсто, а сами тенисери са око 20. Уплата Тура је достигла рекордних 8,5 милиона долара, док се играчима одбија 1,7 одсто од турнирске зараде тако да највећи шампиони уједно и највише доприносе.

Интересантно је да играчима није дозвољено да добровољно уплаћују веће суме од прописаних 1,7 одсто. Логично, врхунски играчи више доприносе пензионом фонду јер више зарађују.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.