Почетна / Тенис / АТП

ЛИСТА ПРИЈАВА ЗА СРБИЈА ОПЕН: Београд јачи од Барселоне

Иако је шпански турнир серија 500, оба такмичења имају по тројицу тенисера из топ тена, али ће на Дорћолу играти већа имена
ФОТО: ЕПА/Андреј Цукић

Београд јачи од Барселоне у неком спорту – где то има? Па у тенису.

Иако ће оба  града бити домаћини АТП турнира у истом термину, од 19. до 25. априла, иако је каталонско такмичење дупло јаче по турнирском нивоу – серија 500 за разлику од Србија опена који је серија 250 – на Дорћолу ће се окупити знатно квалитетнији тенисери, бар они из најужег врха.

Како тврде колеге из Шпаније, први пут откако постоји такмичење у Барселони, конкурентски турнир у истој недељи ће имати боље играче. И то не само зато што ће Новак Ђоковић као први тенисер света играти код куће. Када се крене редом, ситуација је у користи српске престонице.

И у Београду и у Барселони ће играти по тројица тенисера из првих десет, али српска публика ће моћи да види двојицу од тројице последњих грен слем шампиона , а шпанска само једног. Новак Ђоковић је недавно победио у Мелбурну а Доминик Тим јесенас на Ју-Ес опену. Рафаел Надал има круну са последњег Ролан Гароса.

Друга предност наше престонице је у чињеницу да ће овде играти двојица од четворице најбољих на свету, Ђоковић и Тим, а у Барселони светски број 3. Грк Циципас је као пети на свету, други члан  топ тена у Каталонији, док трећи представника овог елитног клуба на оба турнира нема тако звучно име. Италијан Беретини, број 10, определио се за Београд, а Аргентинац Шварцман (9) за Барселону.

Трећа предност Београда је да ће чак тројицу грен слем шампиона – осим Ђоковића и Тима, на старту ће бити и Стен Вавринка, троструки освајач турнира велике четворке. Барселона осим Надала нема ниједног другог победника највећих светских такмичења.

Србија опен ће моћи да ужива и у играма највеће овогодишње сензације, Руса Аслана Карацева. Он је сезону Аустралијски опен пре месец ипо дана почео као 114. тенисер света, у Мелбурну је постао први тенисер у историји који је у грен слем дебију стигао у полуфинале, прошле недеље је освојио титулу у Дубаију и већ је 27. на свету.

Све то Барселона неће имати овог пролећа. У Шпанији кажу да је оваква ситуација делом последица чињенице да је каталонски турнир променио менаџерску агенцију – уместо моћног Ај-Ем-Џија сада ради са Тенијумом. Поређења ради, овај први је власник турнира у Мајамију, Академије Болитијери на Флориди и још неких веома важних тениских брендова, док овај други за клијента има Буенос Ајрес. Разлика је огромна, а она се огледа и у способности да се доведу врхунски играчи.

Иначе, осим поменутих асова, за београдски турнир су пријављени и сви наши најбољи тенисери – Душан Лајовић, Филип Крајиновић, Миомир Кецмановић и Ласло Ђере. Наравно, нема сумње да ће неко од српских играча добити и вајлд кард.

Када су у питању интернационалне звезде, на списку су и Монфис (Француска),  Ћорић (Хрватска), Фучович (Мађарска), Милман (Аустралија), Бедене (Словенија), Нишиока (Јапан), Траваља (Италија), Весели (Чешка), Вердаско (Шпанија) и Куевас (Уругвај).

То су тенисери који имају право директног учешћа, бар на основу прелиминарне листе, мада треба очекивати да ће бити отказа и промена.

Када су у питању квалификације, на списку предњаче Герасимов, Квон, Делбонис, Пуј, Русувори, као и Италијан Сепи, победник последњег Србија опена из 2012.

Барселонина предност је више играча из првих 20, али то је много слабији аргумент у односу на наведене. Пријављени су Надал, Циципас, Шварцман, Баутиста, Шаповалов, Нишикори, Гофан, Карењо, Димитров, Фоњини, ОжеГарин...

Интересантно је да Београд има за чак милион евра мањи укупан наградни фонд, па ипак је привукао квалитетнији састав. Премије у Барселони су 1.702.800 евра, а на Србија опену 711.800.

Сума намењена играчима ће бити мања за 15-20 одсто, јер АТП добија остатак, али и поред тога наградни фонд у Београду ће бити други највећи на турнирима серије 250 у овој години до сада – после Дохе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.