Бошко Јанковић је са супругом и децом чешће у Цириху него у Београду, али ће као бивши репрезентативац и Србин прекосутра свим срцем бити уз Орлове. Упутио је похвале екипи за успешан старт и изнео наду да се може и до друге победе на Мондијалу и упозорио да је ривал незгодан и квалитетан.
– Момци су одиграли лепу утакмицу против Костарике, кад кренеш са три бода добијеш јак ветар у леђа. Није ми се свидео резултат на мечу Бразила и Швајцарске, најгори је могући по нас. Морамо сада да победимо у петак да бисмо имали директан пласман, бод ништа не гарантује. Имамо добру репрезентацију и играче, свиђа ми се тимски дух, оптимиста сам – истакао је Бошко Јанковић, репрезентативац Србије од 2006. до 2012. године.
Повреда однела сан 2010.
Бошко Јанковић је у квалификацијама за Мондијал 2010. године био у екипи Србије, али није путовао у Јужну Африку због повреде.
– Жао ми је и данас што је тако испало. Оперисао сам колено у августу 2009, пет месеци сам се спремао и знам колико сам пропатио само са једним циљем – да будем на Мондијалу. У фебруару ми је поново пукао предњи укрштени лигамент, морао сам на нову лекарску интервенцију. Дешава се... – отео се уздах Јанковићу.
Како против Швајцараца?
– Хладне главе и врућег срца.
Познајете их одлично?
– Јако су организовани, имају јасан систем и тим се практично и не мења у последњих шест година. Нису као ми, код нас се појављују нови млади фудбалери. Дуго су правили ово што сада имају, за максималан респект је да су у квалификацијама победили Португалију и до последњег кола имали максималан учинак. Увек су у врху, није случајно да су се добро супротставили Бразилу.
Знате ли лично неког од швајцарских репрезентативаца?
– Играо сам против Џемаилија и Бехрамија, Цубера сам упознао у Хофенхајму. Био сам са њим и његовом породицом и на вечери, фини су људи. Супруга му је Српкиња.
Шта очекујете у петак на терену?
– И једна и друга екипа су под великим притиском. Биће баш тврда утакмица.
Могуће је да пресуди само један гол?
– Нека буде 1:0 за нас. Сигуран је набој, „мини рат”. Зависиће како крене, ко боље уђе у утакмицу и наметне се као квалитетнији у првих 20 минута, биће и ближи победи. И ментално и физички тежак меч.
Играчи ће морати да се чувају провокација и уласка у ризик добијања црвеног картона?
– Кад су такве утакмице под тензијом, може да буде свашта. Најбитније је да момци играју као против Костарике. Наш велики успех је што смо се квалификовали, све што урадимо у Русији је плус. Важно је да се врате праћени аплаузима, на три последња велика такмичења није нас ни било. Долазе млади, неки ће да се повуку из репрезентације, нема разлога да не буду растерећени.
Тренер не, менаџер да
Какви су вам планови, можда одете у тренере?
– Нећу у тренере сигурно, то сам одавно схватио.
А у менаџере?
– Кренућу полако да се бавим тиме, да искористим контакте. Не да бих првенствено зарадио, већ имам бизнисе у Београду. Можда помогнем да неки играч оде из Србије у Италију.
Како вам се допада идеја да Србија не игра са крилима којима није основни адут брзина?
– Ценим Тадића и Љајића, имају свој стил игре и добро су искоришћени. Ми смо ка Мондијалу 2010. ишли на другачији начин, брзо и пробојно по боковима. Свака опција има плусеве и минусе. Код нас је била и идеја да се тражи центаршутевима Жигић. Можда сада мало недостаје да се спринта без лопте у простор, али немам ниједну замерку на крила, Адем и Душан то добро раде.
Костић и Радоњић су сличнији Красићу, Јовановићу и вама?
– Пробојни су, могу да уђу и продрмају утакмицу.
Како вам се свидео Радоњић у Црвеној звезди?
– Пратио сам га и раније, драго ми је што се вратио фудбалу на прави начин. Има велике предиспозиције да постане сјајан играч, само нека настави да се овако понаша. Волео бих да даје и намешта голове као што је чинио у финишу првенства Србије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.