Почетна

ПУТОПИС, Журнал у Калињинграду: Калдрма, ценкање са таксистом, камере уместо полиције и наравно „брат Путин”!

Светлогорск – варошица на обали Балтика. Само два дана пре него што су га Срби „окупирали“ био је обасјан сунцем
ФОТО: З. Стојадиновић

Кажу сведоци историје, новинари – пристигли дан пре Орлова да је у недељу у Светлогорску било 28 степени...

Сунчали су се људи на плажи налик оној из старих америчких филмова у окружењу грађевинаца који су постављали последње плоче крај свеже направљеног шеталишта, хитајући у сусрет Мондијалу.

И репрезентативци Србије у пратњи обезбеђења и кише прошетали су до „града“.

Шетали су и лепшим, али мало где су имали прилику да виде здање какво је Конгресна дворана или Театар, како се већ зове, није ни битно, значајније је да је баш Путин инсистирао да се овде сагради и да има 7.000 места.

Први светски лидер кажу, воли да држи конгресе баш у њој, а Бане Лазић, запослен у ФСС, да се фотографише испред ње у знак сећања на предмондијалске дане.

А Мондијал као да и не почиње данас, у Калињинграду сутра. Од Светлогорска до Калињинграда може се доћи на разне начине: возом ако имате снаге да стигнете с једног на други крај Светлогорска, аутобусом ако случајно сазнате да ипак саобраћа и таксијем.

Скупљом, али сигурнијом варијантом. Предуслов је наравно да сте разменили евро или доларе за рубље. То је у Светлогорску теже урадити од било чега.

Не мењамо валуте, то морате у банци – гласио је одговор љубазне рецепционарке...

Још љубазније се одазвала молби да наручи такси и објасни маршуту таксисти: „Хотел – банка – Калињинград стадион, чекање 10-15 минута – Светлогорск, хотел Рус“.

Питала је и за цену: 2.000 рубаља, око 27 евра. Нема избора, акредитација – парче папира у пластифицираној фолији отвара сва метална врата иза којих се појављују мршава, понекад брката и углавном нерасположена лица научена да увек изговарају „Њет“.

Улазак у банку је као и код нас у пошту кад стигну пензије: 15 намргођених лица са ове и три-четири погнута и незаинтересована са оне стране пулта, наизглед сви спремни за општу свађу. Таксиста први диже руке у знак предаје:

„Идемо“...  И креће прича налик београдским:

Могу ли да вам платим еврима, вратите ми рубље?

Колико евра? Колико да вратим? У реду. Али, ако чекам, још 50 евра...

Наоружан кишобраном, не и стрпљењем реших да одмах прекинем преговоре:

Рецепционарка хотела рекла је 2.000 рубаља, толико може...

Увелико је већ возио главом одобраваујћи договор и објашњавајући на руском да је од Светлогорска до Калињинграда 55 километара, а стадион на другом крају града, да толико мора да пређе и у повратку и да је заказао још једну вожњу. И да не може да чека.

После питања може ли да каже све то на енглеском, одустао је... После пар минута наставили смо да причамо – таксиста на руском, ја на српском и добро смо се опет разумели...

„Каква је ваша команда“ – питао је тек толико, а фудбал га очигледно није интересовао што је потврдио новим питањем: „а како се зове ваша земља“...

Зове се Србија, мала је и у тешком окружењу. С једне стране нам нису наклоњени, с друге нас не воле, са треће мрзе, а изнад свега НАТО. Брат Путин нас воли, али је далеко...

„Ааа, брат Путин“ – прозборио је и истог тренутка опет заћутао...

На питање како је у Светлогорску, може ли пристојно да се живи, одговорио је:

„ Красно! Ја сам пре радио у полицији“!

Нисам схватио везу између лепог живота и ранијег занимања...

Пљусак, на аутопуту само камиони... У Калинњинграду ни кап није пала... Зграде у предграђу старе, фасаде оронуле, аутомобили стари да не могу старији да буду... Истина, има и нових...

И таман да помислите да серијал на једној београдској телевизији о бахатим возачима, углавном руским и снимци судара нису стварни, умало да ушетамо у неку од наредних епизода. Мерцедес стар бар 20 година исече нашег старог 35, срећом без инцидента.

Сви имате камере у Русији?

„Да и полиција нам не треба, све је снимљено“...

Сутра у Калињинграду играју Хрватска и Нигерија, 22. Србија и Швајцарска. На улазу у град билборд: грле се Митровић и Тадић уз слоган „Напред Србијо“!

Око стадиона као из свемира спуштеног на непрегледно пространство, живе душе нема... После неколико минута, акредитација је око врата...

Ето, десет минута – прозборих и зачух одговор:

„Једанаест“...

Назад у оазу мира. Истим путем... празним аутопутем, па калдрмом усред Светлогорска! Да човек не поверује, а веровали смо да су Турци калдрму заборавили у Србији...

С леве стране нестварна слика: парк и фигуре свирача, саксофон, контрабас и труба!

Са десне на бандери банер са сликом цркве Светог Саве, заставом Србије и текстом „добродошли“.

Који километар пре тога још необичнији кадар на непрегледној ливади: џиновска метална маскота Мондијала на коју су повезани далеководи... А од Мондијала ни трага ни гласа..

На крају рачуница је чиста: кусур тачан, договор испоштован, таксиста љубазан. Чак му је и курс бољи него у банци...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

FkpCascais
Daleko su i rusi i Rusija od nas, a jos dalji smo mi za njih. Dobro je da ovo shvate brojni rusofili kod nas koji bi da nas guraju u neke azijske saveze sa njima... Manite se toga, bolje nam je cak da budemo nesvrstani i neutralni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.