Рапорт Журналовог извештача из Светлогорска: Братска репрезентација у (не)могућој мисији

0

Селектору Крстајићу јасно је све ово од старта припрема, репрезентативцима – подразумева се, али, да ли је јасно љубитељима фудбала у Србији нећемо знати док се шампионат не захукта...

ФОТО: З. Стојадиновић

Киша, облаци, ветрић, понеки сунчев зрак и нови круг истим редом. У току сата неколико пута мења се време у Светлогорску. Једино птичице цвркућу без престанка. Као да се надмећу чији је зов лепши.

У смирај још једног дана на обали Балтика, резиме је сличан почетном: да се у Русији не одржава Светско првенство, Светлогорск би представљао идеалну оазу за одмор од свега: фудбалерима од фудбала, новинарима од писања... На жалост, или на срећу, Мондијал почиње већ у четвртак!

У дану кад је Србија добила трг у Светлогорску, а Немања Матић, Сергеј Милинковић Савић, Александар Пријовић и друштво прошетали градићем на обали Балтика уз све што Мондијал носи са собом, намеће се питање да ли смо баш сви свесни да исту жељу, сличан план имају и остали? Швајцарци пре свих, Костариканци такође...

Привилегија нас Срба је саткана у истинском пријатељству Руса осликаним и насловом на једном калињинградском порталу: „Братска репрезентација“.

Имаће дакле Орлови истинску подршку руског народа на свим мечевима Мондијала, али и ривале испред себе жељне пролаза у осмину финала довољно снажне и одважне да нам покваре снове – процветале у тренутку кад је Рашфорд поцепао мрежу Наваса, распламсане кад су и Белгијанци четири пута савладали голмана Костарике.

Притом заборављајући да ми нисмо ни Енглеска, ни Белгија, да се Србија иако прва у групи, грчевито борила за мондијалску визу и да се и раније занесена лажном надом, враћала погнутих глава у домовину...

Селектору Крстајићу јасно је све ово од старта припрема, репрезентативцима – подразумева се, али, да ли је јасно љубитељима фудбала у Србији нећемо знати док се шампионат не захукта...

На Мондијалу слабих нема, време Заира и „деветке“ у Немачкој 1974, одавно је прошло. Тек толико да не полетимо превише после петарде којом су растерани Боливијци...

Мучили су се на светским првенствима и шампиони – Бразилци, Немци, Италијани, Французи...

И увек стизали у завршницу... иако су били бољи од других. То би могла да нам буде школа. Јер, квалитет мора да се потврђује, знање - надграђује, а на Мондијалу – побеђује.

Коме је уосталом данас битно што је Марадона руком постигао гол Енглезима 1986, или што је Матераци испровоцирао Зидана 2006… Само се победе и титуле пишу златним словима. Макар све гласиле 1:0.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру