Јелена Живков, средњи бек Железничара, задовољна је пруженим у последње две сезоне, колико носи дрес екипе из Инђије. Заволела је рукометну игру у родној Кикинди где је, од малих ногу, кренула у истоименом клубу.
Имала је увек лепих понуда, али је носила игру само три клуба, из Кикинде је отишла у Минакву, одакле је, после пола године, дошла у Инђију.
После 14 одиграних кола Железничар је пети. Данас се настављају тренинзи.
- Коначно да се вратимо у нормалу, прво тест на ковид 19, па онда на тренинг, то нас чека.
Из српског рукомета многи одлазе и срећу траже у иностраним клубовима. Јелена је и у овоме другачија.
- Имала сам Италију на длану, па неке позиве из других земаља, а одабрала сам Железничар. Инђија је моје иностранство, нисам оптерећена каријером ван граница наше земље. Мени је најбоље у Србији. При крају сам студија на ДИФ-у, да се није догодила пандемија корона вируса, дипломирала бих до лета. Надам се да ћу током јесени окончати факултет.
И кад заврши играчку каријеру, жели да остане у спорту који неизмерно воли и максимално му је посвећена.
- Желим да се, уз рукомет, искажем и као професор, да будем узоран васпитач, а најрадије бих у тренерске воде. Привлачи ме рад са најмлађим. Тренер Шимичић је задужен и за њих, па сам му, често пута, помагала. Сад је у оптицају да их водим и та идеја ми је привлачна.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.