Веселин Вујовић: И са милијардама био бих обичан човек

15

Исечци из „дневника” Веселина Вујовића објављеног у недељнику „Дуга” фебруара 1987.

ФОТО: Архива Политике

Док сам као дечак читао мит о Ахилу, увек сам се смејао како је погинуo. Парис га је погодио у пету. Захваљујући тој бесмисленој смрти, медицина је добила израз Ахилова тетива. А ја сам власник једне од тетива, која је тренутно на ремонту.

Нисам случајно почео ово моје писање за Дугу причом о Ахилу.

Не желим себе и своје мишиће да преувеличавам, али сам као део екипе, као првак света и олимпијски победник, сврстан у готово митске личности.

Колико сам само пута читао оде о нашим мишићима, о неухватљивом Исаковићу, о луцидном Мркоњи, Вуковићу који на леђима носи три играча, Башићу који неустрашиво гледа пеналџију у очи, о мени као диву.

Сада лежим са гипсом на нози и размишљам о свему.

Мени је пукла тетива кад ме нико није нападао, неухватљиви Миле ће застати кад прође згодна девојка, Мрки се збуни кад види колаче, Вук се плаши промаје, а Башко размишља да га пеналџија не погоди у главу.

Сад пишем за новине и верујем у све што бележим. Тако сам веровао да се и мени не може ништа догодити.

Мене су противнички бекови бацали са два метра висине на леђа. Па сам устајао, обришем прашину, протрљам руке да скинем зној с дланова и наставим. У Црвенки ме Мишковић тако гурнуо у прса док сам био у скоку да је цео стадион занемео.

Излетела ми је кост на руци.

Кроз кожу.

Сећам се кад ми је пукао мишић после јурњаве у контри са Брантом. Ударац коленом у бутину. У Љубљани ми је Празник стао на ногу и нисам играо у финалу Купа шампиона против Дукле. Изгубили смо.

Кад Рус крене на тебе, просто ти дође да одустанеш од борбе. Наравно, ако ниси члан ове наше репрезентације. Испред тебе је човек висок два и пет, тежак више од сто килограма. Жели да те згроми, да те уништи. Заиста је тако.

То је у психологији играча који не може да прихвати пораз, а програмиран је само на победу. Прво покушава да ме спречи играчки, а наставак је да ме онеспособи...

Годинама сам студирао играче који ме фаулирају.

Нема ту махиналних радњи. Сваки потез је код школованих играча простудиран, школују се они и за овакве ствари. Ја им гледам фацу. Очи их откривају. Неко слегне раменима кад  прими гол. Али, имаш оне који опсују и кажу:

Нећеш други пут“.

Али, мени ни такви насртаји нису ништа могли, јер сам био одлично припремљен. После повреде звао ме Покрајац и рекао ми да нико није могао да ме повреди осми мене самог.

Уочи повреде био сам рукометаш са највећом ценом на свету. Није лепо помињати цифре, јер има људи који једва састављају крај с крајем. Кад ми је пукла тетива, прво што сам помислио било је да више неће бити рукомета.

А то је за мене као да ми неко живот одузима.

Одмах је дотрчала супруга. Знам да сам јој у амбулантним колима причао како неће бити Барселоне, нема сунца, нема више олимпијада. Онај див из новина је тада плакао. Часна реч.

Причао ми је др Небојша Поповић, легенда рукомета, човек који ме је оперисао, да се враћају играчи после повреде тетиве.

Причао ми је раније о томе, а сада би сигурно прескочио део приче о томе да после повратка већина иде силазном путањом.

А ја сам те ноћи, после пуцања тетиве, сањао како седим на клупи за резервне играче и како ме Аца Павловић уводи да онако с гипсом пуцам пенале. Нисам ни један промашио.

Играћу рукомет, сигурно.

Нећу можда моћи оволико да гризем као до сада. Већ сам размишљао како ће изгледати  тај мој поновни сусрет са Шапчанима. На јесен идем у војску, таман кад почнем са лаким припремама. Онда ћу долазити, као сада Башко, из војске и играти у Купу шампиона.

Биће то сусрет са Шапчанима после дуге паузе. Нећу се залетати, да не изгорим. Направићу неколико добрих додавања, дати два-три добра гола. Само да не изгорим...

Три недеље после повреде, онако са ногом у гипсу, први пут сам отишао на тренинг. Сви су потрчали према мени, људи су одмах донели две столице, једну за мене, једну за ногу у гипсу. Због њих нећу смети да изгорим.

У ствари, тужно је то што ће неко рећи да више никад нећу бити онај стари Вујовић.

Са 26 година нећу бити стари Вујовић!

На западу се то другачије гледа. Послован свет. Ћути, проматра и рачуна. Добићу исту цену као и сада, с тим што ће ме осигурати код осигуравајућег друштва на исту цену. Ако ми се нешто догоди, новац остаје мени, а они наплаћују од осигурања.

А све то могу бити само лепи снови… Шта ако не будем могао да играм? И о томе сањам. Онда помислим како сам кренуо као дечак из Цетиња.

Дошао сам из породице у којој сам и глад осетио. То није срамота. Постао сам добар играч, добио стан, супруга се запослила...

Ко зна да ли бих данас уопште имао посао, да ли бих живео код газдарице.

Мени су се већ испуниле неке жеље. А ако не буде више рукомета, добићу тренерску диплому и тренираћу јуниоре. Имам посао трговачког путника. И тако ће бити пуна капа. А можда и празна…

О томе још не сањам. Кад ме баш такве мисли ухвате, „измислим” да ме жуља гипс и одмах се пробудим.

Други кажу да сам пре повреде вредео пола милиона долара. Испред мене су два пута, сакривена испод гипса: бити милијардер или обичан човек?

А ја знам да бих и са милијардама био обичан човек. Мени треба толико да могу да заменим кола кад осетим да стара попуштају, да не питам колики је пансион кад одем на море.

Читам у новинама како се новинари питају да ли је сада пала цена Металопластици? Ако испадну у наредном колу, био ја ту или не, цена пада. Код нас су Борац и Инфостан већ показали да смо рањиви. Тврдим да Европа у једном клубу нема таква четири аса као што су Башић, Мркоња, Портнер и Кузмановски.

Можда ће тек сада кад мене нема засијати пуним сјајем?

Повезане Bести

Kоментари (15)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Magla

Ovaj iskace iz frizidera. To mi toliko ne sneta, aki koje da komentarise Kosovo i prodaju Srpskih kuca. Gledaj sebe dosao si iz patriotskih razloga(200.000e)kupio najbolju ekipu i ti si sad kao dobar trener.

Одговори
Svuda oko nas

Polako s tu najbolji ekipu... Nisu vise cedo saveza... Bice drama i odskakace nam Vuja

Одговори
Mita Kuplung Doživotna

Lelelele, će pocrkamo od priče o Vuji.

Одговори
20*40

Pored toga sto si uzeo ogromne oare, dibio najbočju ekipu u Srbiji. Sad javno pricas da treba postaviti tebi pogodne ljude umesto Djurkovica i Lazarevica. Puno sebi dajes za pravo, ti si trener...

Одговори
. čivija

Buahahaha. Epska saga, oduvek samoljubivog dža-bu lika, plačljivka. Ovo je vrh- "добићу тренерску диплому".

Одговори
Pendula

Poenta ovoga texta je sta ? OK evo svo se klanjamo Vuji i gradonacelniku Nisa ... to je OK ali sta je poenta ovog texta ?’ PS: moze li cirkovic da nam pokaze svoj dnevnik da vidimo jel samo cita ili i pise

Одговори
Jabuko sa grane

sto nisi spomenuo Cirkovica ? Dva puta po jednu , ne dve od jednom . Neka , i ovako posluzis svrsi . :) nasmejes nas sve MIlane , Milane

Одговори
Cirki boy

Radi net vo Makedonia :-)))

Одговори
E moj derane

pa ti jadan stvarno mislis da ti on odgovara ... e moj Milane , Milane ajde da ponovimo dva puta po jednu ;)

Одговори
A xaxax a

Ne palite ga leba vam...

Одговори
Koga sve zanima ovo????

Nisi najpametniji Vujoviću .Zna Šabac o tebi dosta sto ne zna ostatak Srbije. Kalimero.Uvek to je nepravda..Los si covek.Moraš shvatiti.Ko si ti sa menjas Rss?

Одговори
Vremeplov

I dok stojkovica nikolica mosoronskog i pandzica IHF u danu precrta sa liste sudija jer se sa ajvar sefom mesaju u sve i svasta pa i rusenje ostataka normalne rukomezne Srbije, mi citamo sta je bilo pre trideset godina. Dok jedini u evropi kancelarijski bekovi rss vode ligu umesto klubova mi citamo rubriku bucko razmislja. Dok se unistava sve sto je donelo medalje citamo gde je neka pionirka presla. Dzuboks

Одговори
papadubi

Nije mi ništa jasno. Čemu ovaj tekst? Koga interesuje Vujovićeva kolumna od pre 30 godina?!

Одговори
doktor

a ko si opet ti koga sve ovo zanima.mozes samo da zavidis ovom velikom coveku i jos vecem sportisti.siguran sam da ga i ne poznajes,zasto onda takvi komentari.treba sa se stidis sam pred sobom.ti ne mozes da svatis ko je vuja u svetu rukometa,sta to opet sabac zna a drugi ne znaju o vuju.samo nagadjas ,a pojma nemas.obuzdaj svoju sujetu i ljubomoru.

Одговори
lekar

Znaju ga mnogi. Daleko mu lepa kuća.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру