Један од најзаслужнијих за стабилност клуба и овако велике успехе је председник Милан Ђукић, који је дошао у редове Новосађана пре осам година и од тада Воша бележи само успехе.
Какве су амбиције клуба у наредом периоду?
– Пре свега да задржимо организациони ниво који смо сада досегли. Можда се у неком тренутку у српском рукомету појави неки привредник жељан доказивања и успеха. Без логистике нема великих успеха и тиме нисам открио велику истину.
У времену кад је финансијска ситуација тешка, како успевате да решите питање финансирања?
– Тешко. Не волим да причам о новцу. Клуб има колико има, некоме је то пуно, а некоме мало. Али тим људи који је ту толико може у овом тренутку. Можда би могао неко други више да обезбеди. Ако такав постоји ја ћу му место председника одмах уступити, само нека положени новац на рачун клуба. Идеја и комбинација смо се наслушали, тога имамо на извоз.
Ђукић је потом додао:
– Желим да нагласим нешто, можда највећу грешку свих из рукомета. Ми смо изгледа превише лепо васпитани да разумемо стање у друштву и економску кризу, мере штедње и рационализације и док се бавимо да ли је судска такса оволика или онолика и ко је и кад плаћа, те колика је чија накнада или плата и ко колики буџет има, неки други спортови се баве милионима евра. Можда да сви ставимо прст на чело.
Како клуб функционише данас?
– Једноставно. Функционише по потпуно менаџерском приступу који смо прихватили још 2008. године. Свако ради свој посао и не бави се туђим. Свако одговара за свој рад и резултат. Ако може да помогне саветом одлично, а ако не може, не коментарише се туђи рад. Емоција нема. Непотизам смо одстранили у ходу. Привилегије су последица резултата и успеха, а не веза и емоција. Да ли је могло другачије? Да могло је и било би мање оних који нас не воле и мање увређених играча и сарадника. Али ни ја, ни људи из управе компромисе нисмо правили.
Колико је функција председника клуба задовољство, а колико оптерећење?
– Много тога лепог сам доживео на овој функцији. Освојио сам Куп Србије, титулу државног првака, играо Лигу Европе, Лигу Шампиона, освојио први Супер куп Србије и први Свесрпски куп.
Било је и ружних ствари?
– Доживео сам и другу страну медаље. Да због начина рада имам људе који ме не воле, а да у животу нису са мном реч проговорили, да основано или неосновано трпим критике. Неки ме доживљавају и ка уљеза који никада није играо рукомет. На моје планове је највише утицао управо изборни процес у РСС, много тога ружног сам доживео и лично и спортски, а ја сам само желео да помогнем рукомету. Функција, титула, радних столова и фотеља, визит карти и свих тих манифестација ми Богу хвала не мањка.
Које су Ваше амбиције?
– Да сте ме ово питали пре годину дана имао бих један план. Сад имам мало другачији, али свакако у скорије време на моје место председника клуба ће морати да дође неко нови, са неком новом енергијом, циљевима и сновима, нека нова генерација треба да досања те снове. Ја сам своје снове у вези са клубом готово остварио. Без великог новца неки скупи снови су неоствариви. Тог новца сада у рукомету нема, а било би глупо да или ја остварујем туђе снове или да неко остварује моје. То је просто тако – закључио је Милан Ђукић.
ВЕЛИКА ПАЖЊА МЛАДИМА
Поред успеха у сениорској конкуренцији, клуб је почео да остварује и добре резултате са млађим категоријама, што раније није био случај.
– Стварајући клуб стварали смо и млађе категорије клуба. Пречица би гласила „Шта ће нам то, губимо време, купићемо играче”. Куповали смо и играче, далеко од тога, али је сваки тај играч остављао траг на млађе категорије. Момке из кадета и јуниора чекамо и са пажњом ћемо направити плански смену генерација у клубу. То је процес који траје и за који ће бити задужен тим стручних људи, од директора Јевтића, шефа струке Рудића, до њихових тренера Ројевића и Тунгуза. Ту немамо право на грешку.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.