Железничар је у страшним проблемима, упитно је да ли ће уопште моћи да се такмичи наредне сезоне у Аркус лиги. Поготово у светлу последњих догађања и оставки председника Љубомира Павловића и првог оперативца Душана Јоцића.
Лоша финансијска ситуација, на коју су у клубу из Ниша упозоравали огласивши се и саопштењем у априлу, добила је епилог на крају сезоне у којој је Железничар, упркос свему, освојио четврто место. Играчи су листом одлазили на челу са тренером Ђорђем Теодоровићем.
- Ни приближно не наплативши свој труд из претходних пет месеци, играчи су тешка срца и сузних очију напустили Ниш. Приморани да у потрази за егзистенцијом искористе клаузулу у уговорима да их могу раскинути због непримања неколико узастопних плата, а апсурд је да ће неколицина њих, који је требало да представљају окосницу екипе у наредној сезони, живети у Нишу, а играти за Дубочицу из Лесковца, која је ангажовала готово пола досадашње поставе Железничара - наглашава у саопштењу сада већ бивши челних Железничара, Љубомир Павловић.
У образложењу разлога оставке Павловић истиче:
- Први пут после 20 година, „Жеља“ је остварио ту врсту континуитета да га је у две узастопне сезоне предводио исти шеф стручног штаба, те да је екипу у напустио само један стандардни првотимац! Увели смо научни приступ, у сарадњи са Факултетом спорта и физичког васпитања из Ниша, у виду селекције, планирања и програмирања тренажног процеса свих селекција, без чега је данашњи професионални спорт незамислив. Железничар је постао најпожељнији клуб у Србији, играчи су нам се сами јављали са жељом да дођу и играју у Нишу. А онда је све то урушено за свега неколико месеци, јер је период од јануара до јуна текуће године представљао прави кошмар и свакодневну борбу за елементарну егзистенцију - наглашава Павловић.
Упркос чињеници да играчи, стручни штаб и запослени у клубу нису примили ни динар пуних пет месеци, екипа је остварила изузетан такмичарски успех, четврто место и изборен пласман у ЕХФ куп, што је најбољи овогодишњи резултат нишког колективног спорта, напомиње се у саопшттењу:
- Екипа је све време функционисала хармонично. Односом према тренинзима и утакмицама, с обзиром на околности, завредела је дивљење комплетне спортске јавности у Србији, што је доказ породичне атмосфере и здравих односа у клубу. Истовремено, сезона је приведена крају само захваљујући невероватном стрпљењу станодаваца, власника ресторана где су се играчи хранили, аутопревозника, руководства лига у којима су се такмичиле „Жељине“ екипе, јер одиграле су од 31. јануара до 12. јуна 43 утакмице (први, што други тим, млађе категорије), а то подразумева путовања, трошкове службених лица, обезбеђења… Неколико месеци ти трошкови су премошћавани уз помоћ спонзора, али и личним давањима – истиче Павловић и додаје:
- Међутим, овакво кашњење у почетку финансирања спорта из градског буџета, без пандана у времену и простору, није било могуће надокнадити. Тек 14. јуна се званично сазнало колики је износ средстава опредељен клубу, а он је за више од 50 одсто мањи него у претходној години, а 22. јуна примљен је први новац, што је Железничару нанело ненадокнадиву штету у виду незабележеног одлива играча и чланова стручног штаба. Клуб је финансијски враћен на период од пре две године, а играчки и кадровски тотално руиниран и, са дуговима из прошлости, даља егзистенција му је крајње упитна - констатује на крају Павловић:
- У условима у којима код оних који одлучују о нишком спорту не постоји свест о значају Железничара за град, као институције са 72годишњом традицијом, која је грађанима Ниша подарила толико радосних тренутака, седам трофеја националног Купа, а српском и југословенском рукомету десетине репрезентативаца и прослављених спортиста, а ми смо због њега отворили стотине фронтова, који ће нам остати на приватном плану и после одласка из клуба, схватили смо да нас је овај систем издао и да се боримо са “ветрењачама”. Политика и спорт би требало да буду независни једно од другог, али овог пута је политика Града директно утицала на пропаст нишког спорта и струке. Наставићу да се борим за струку и систем вредности, а будућој Управи Железничара 1949 желим пуно успеха и среће у раду – закључује Љубомир Павловић.
Без тима за месец дана
Железничар је у протеклих месец дана од завршетка сезоне остао практично без тима. За десеторицу играча већ су потврђени ангажмани Мирослав Коцић, Ђорђе Спасић, Александар Павловић и Лазар Анђелковић су нови чланови Дубочице 54, Борис Радивојевић и Александар Стојановић преселили су се у Партизан, Бојан Радивојевић у Југовић, Марко Милосављевић у Адемаар Леон, Вељко Станојевић у Тримо Требње, а Немања Миловановић у Металопластику. Тренер Ђорђе Теодоровић у наредној сезони водиће Раднички из Крагујевца.
Заправо, за сада једино голман Дарко Стошић још није најавио одлазак.
Наслеђени дуг од скоро 14 милиона
Павловић је подсетио на проблеме у којима је преузето вођење клуба пре скоро две године.
- Са затеченим дугом од скоро 14 милиона динара, затим унапред припремљеним планом реорганизације (УППР) који предвиђа исплату 48 месечних рата од 2.050 евра, уз већ девет „испуцаних“ месечних транши из градског буџета за ту календарску годину. Свега неколико, и то разочараних, играча под уговором, без тренера и стручног штаба, без радника у администрацији, са нарушеним имиџом и поверењем по свим аспектима. Нерашчишћене односе са закупцем у ресторану Дома рукомета, чије је непоступање по уговору касније потврђено правоснажном судском пресудом која се, због још једног њиховог „маневра“, не може наплатити и чега је клуб талац и дан данас. У комбинацији велике подршке тадашњег градског руководства и строго домаћинског пословања у клубу, 31. децембра 2020. године, затечени дуг од 13,8 милиона више је него преполовљен, на мање од седам милиона (са припадајућим, а ненаплаћеним киријама од закупа ресторана из поменуте пресуде био би још дупло мањи), а да се за период од доласка овог руководства у клуб никоме није дуговао нити један једини динар! Штавише, играчи, тренери и сви запослени су целу децембарску плату примили 28. децембра, што се не памти у новијој историји клуба. Екипа је у том моменту била првопласирана у Б групи Аркус лиге…
Пласман „награђен” са 150.000 динара
Кад су расподељена средства у питању, Павловић је, нагласио:
- За остварен успех и пласман у Европу, клуб је од градске Комисије „награђен“ са 150.000 динара (примера ради, прошлогодишњи двомеч са чешком Карвином коштао је скоро милион динара), а упркос сталном наглашавању одговорних за спорт у граду о значају школског и омладинског спорта, пројекат Железничара „Школа рукомета“ је одбијен и није добио нити један динар! Нажалост, ни поједини бивши чланови клуба нису се либили да на свакој стрмини додају терет.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.