VOJNIČKA DISCIPLINA - Lazović: Predsednik rekao da ne izlaze napolje i pedeset miliona ljudi sedi u kući! Nema tu pametovanja!

0

Bivši igrač Vojvodine, Crvene zvezde i Partizana prenosi iskustva iz Južne Koreje

FOTO: Lična arhiva Vuka Lazovića

Posle sezona u Srbiji, Makedoniji, Rumuniji i Nemačkoj, Vuk Lazović je načinio potez koji je mnoge ostavio u čudu, a bilo je i onih koji su sumnjičavo vrteli glavom.

Pre dve godine, na vrhuncu karijere, doneo odluku da se preseli u Južnu Koreju i zaigra za Havks. Ovim potezom postao je prvi strani igrač koji je ikada zaigrao u ovoj azijskoj zemlji.

Harizmatičan, pričljiv, zanimljiv, sa velikim rukometnom znanjem, brzo je pobrao simpatije navijača, saigrača i čelnika kluba, ali i celokupne javnosti u ovoj zemlji.

Da li je tačno da Vas u Južnoj Koreji gledaju kao uzvišeno biće?

- Istina je, neverovatno je koliko me vole i poštuju. Sve je to bilo jako čudno u početku, ali sada sam se navikao. Neverovatno mi je bilo da posle utakmice ostanem više od sat vremena da se fotografišem sa decom i navijačima, od čitavog tima samo mene jure za autogram, klinci me crtaju, pa mi donose posle te radove, zaustavljaju po ulici... Ne znam, lepo je sve to, ne mogu da kažem da ne prija, ali postaje malo i naporno, isrkeno.

Ugovor još dve godine

Potpisali ste novi ugovor na dve godine?

- Nemam razloga da menjam, jer sam prezadovoljan. Međutim, sad sam napra-vio ugovor da budem tamo samo šest meseci, kad traje liga, jer oni treniraju po tri puta na dan i tamo ne može da ostane neko ko ne voli da radi. Sada su takođe, ispali korektni, niko nije pominjao odbijanje od plate dok traje ova situacija, kod njih je to nemoguće. Pustili su me kući tri meseca ranije, ali mi neće ukinuti primanja.

Šta je na Vas ostavilo najjači utisak u Južnoj Koreji?

- Disciplina je neverovatna. Mislio sam da to nigde ne postoji, da je nemoguće. Sve je uređeno, sređeno, pravila se znaju i poštuju, a ljudi su toliko dobri i neiskvareni da nemam reči. U Koreji vam ne treba ni ugovor, sve može da bude na reč, jer ne postoji ni teoretska šansa da vas neko pređe. Takođe, ovo je prava vojnička zemlja, veoma se poštuju godine i tradicija. Recimo, kod mene u klubu posle utakmice dolazi najmlađi u ekipi, pokupi vaše stvari, odnese na pranje, pa ih vrati. Sve im je pod konac.

Da li je tačno da je prava vojnička država?

- Apsolutno! Vojska je ovde obavezna, vojni rok traje dve godine, muškarci tamo postaju pravi muškarci, stiču sve navike, odgovornost, jačaju, čitava zemlja im je kao jedna vojska. Disciplina pre svega, poštuju sve mere i odluke, ne pitaju mnogo i uvek tačno znaju šta rade.

Neizostavna tema je i koronavirus, kad je u Južnoj Koreji proglašena epidemija, kad ste se vratili?

- Stigao sam u Crnu Goru, gde su mi supruga i dete, još 22. februara. Krenuo sam iste sekunde kad sam shvatio šta se tamo dešava i kad su obustavljena sva sportska takmičnja. Virus se pojavio u Kini još u decembru, ali ja ne razumem jezik, imam prevodioca, znam šta može da piše u novinama, niti o čemu govore na televiziji. Nešto sam video u našim medijima o virusu, pa sam pitao ljude u klubu, a oni su mi rekli da samo perem ruke i da nije ništa strašno.

Kad je situacija postala ozbiljna?

- Dve osobe su se zarazile u Koreji i odmah su poslate u karantin, posle desetak dana bilo ih je 25. Već 18. februara smo otputovali na utakmicu u Samčot, to je grad na istoku, a dan pred meč smo imali sastanak jer se broj povećao na četristo. Odmah su reagovali ljudi iz Saveza i odlučili da se prvenstvo ranije završi. U samo tri dana broj obolelih je skočio na 3500 i tada je sport obustavljen. To je bilo u nedelju, a ja sam već u ponedeljak bio u avionu za Podgoricu.

Kad ste stigli, u Evropi se virus još nije raširio?

- Mislim da ga čak nije ni bilo. Bar ne da se zna. Kad sam stigao niko to nije ni pominjao, tek po malo se na televiziji pričalo. Leteo sam recimo preko Istanbula i niko me nije ništa pitao, ni pregledao, niti dao bilo kakvu informaciju. Bilo mi je malo čudno, jer stižem iz žarišra na jedan od najvećih aerodroma, kako je to moguće. Tada u Evropi još to nije bilo ozbiljno.

Kakva je sad situacija tamo?

- Sve se vratilo u normalu, sportisti normalno treniraju, život se nastavio. Broj je odavno prestao da raste, a zanimljivo je to da su za pet dana imali 3.500, a posle mesec i po svega 10.000 zaraženih.

Kako je to moguće?

- Vraćam se na vojsku, njima je rečeno da ne izlaze napolje i pedeset miliona ljudi sedi u kući. Nema tu pametovanja, pitanja, ako je predsednik rekao da sede kući, oni to i rade - zaključio je Lazović.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru