ВОЈНИЧКА ДИСЦИПЛИНА - Лазовић: Председник рекао да не излазе напоље и педесет милиона људи седи у кући! Нема ту паметовања!

0

Бивши играч Војводине, Црвене звезде и Партизана преноси искуства из Јужне Кореје

ФОТО: Лична архива Вука Лазовића

После сезона у Србији, Македонији, Румунији и Немачкој, Вук Лазовић је начинио потез који је многе оставио у чуду, а било је и оних који су сумњичаво вртели главом.

Пре две године, на врхунцу каријере, донео одлуку да се пресели у Јужну Кореју и заигра за Хавкс. Овим потезом постао је први страни играч који је икада заиграо у овој азијској земљи.

Харизматичан, причљив, занимљив, са великим рукометном знањем, брзо је побрао симпатије навијача, саиграча и челника клуба, али и целокупне јавности у овој земљи.

Да ли је тачно да Вас у Јужној Кореји гледају као узвишено биће?

- Истина је, невероватно је колико ме воле и поштују. Све је то било јако чудно у почетку, али сада сам се навикао. Невероватно ми је било да после утакмице останем више од сат времена да се фотографишем са децом и навијачима, од читавог тима само мене јуре за аутограм, клинци ме цртају, па ми доносе после те радове, заустављају по улици... Не знам, лепо је све то, не могу да кажем да не прија, али постаје мало и напорно, исркено.

Уговор још две године

Потписали сте нови уговор на две године?

- Немам разлога да мењам, јер сам презадовољан. Међутим, сад сам напра-вио уговор да будем тамо само шест месеци, кад траје лига, јер они тренирају по три пута на дан и тамо не може да остане неко ко не воли да ради. Сада су такође, испали коректни, нико није помињао одбијање од плате док траје ова ситуација, код њих је то немогуће. Пустили су ме кући три месеца раније, али ми неће укинути примања.

Шта је на Вас оставило најјачи утисак у Јужној Кореји?

- Дисциплина је невероватна. Мислио сам да то нигде не постоји, да је немогуће. Све је уређено, сређено, правила се знају и поштују, а људи су толико добри и неискварени да немам речи. У Кореји вам не треба ни уговор, све може да буде на реч, јер не постоји ни теоретска шанса да вас неко пређе. Такође, ово је права војничка земља, веома се поштују године и традиција. Рецимо, код мене у клубу после утакмице долази најмлађи у екипи, покупи ваше ствари, однесе на прање, па их врати. Све им је под конац.

Да ли је тачно да је права војничка држава?

- Апсолутно! Војска је овде обавезна, војни рок траје две године, мушкарци тамо постају прави мушкарци, стичу све навике, одговорност, јачају, читава земља им је као једна војска. Дисциплина пре свега, поштују све мере и одлуке, не питају много и увек тачно знају шта раде.

Неизоставна тема је и коронавирус, кад је у Јужној Кореји проглашена епидемија, кад сте се вратили?

- Стигао сам у Црну Гору, где су ми супруга и дете, још 22. фебруара. Кренуо сам исте секунде кад сам схватио шта се тамо дешава и кад су обустављена сва спортска такмичња. Вирус се појавио у Кини још у децембру, али ја не разумем језик, имам преводиоца, знам шта може да пише у новинама, нити о чему говоре на телевизији. Нешто сам видео у нашим медијима о вирусу, па сам питао људе у клубу, а они су ми рекли да само перем руке и да није ништа страшно.

Кад је ситуација постала озбиљна?

- Две особе су се заразиле у Кореји и одмах су послате у карантин, после десетак дана било их је 25. Већ 18. фебруара смо отпутовали на утакмицу у Самчот, то је град на истоку, а дан пред меч смо имали састанак јер се број повећао на четристо. Одмах су реаговали људи из Савеза и одлучили да се првенство раније заврши. У само три дана број оболелих је скочио на 3500 и тада је спорт обустављен. То је било у недељу, а ја сам већ у понедељак био у авиону за Подгорицу.

Кад сте стигли, у Европи се вирус још није раширио?

- Мислим да га чак није ни било. Бар не да се зна. Кад сам стигао нико то није ни помињао, тек по мало се на телевизији причало. Летео сам рецимо преко Истанбула и нико ме није ништа питао, ни прегледао, нити дао било какву информацију. Било ми је мало чудно, јер стижем из жаришра на један од највећих аеродрома, како је то могуће. Тада у Европи још то није било озбиљно.

Каква је сад ситуација тамо?

- Све се вратило у нормалу, спортисти нормално тренирају, живот се наставио. Број је одавно престао да расте, а занимљиво је то да су за пет дана имали 3.500, а после месец и по свега 10.000 заражених.

Како је то могуће?

- Враћам се на војску, њима је речено да не излазе напоље и педесет милиона људи седи у кући. Нема ту паметовања, питања, ако је председник рекао да седе кући, они то и раде - закључио је Лазовић.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру