Почетна / Рукомет / Широм планете

Једна тетоважа веже Циганчета и Богдана

Богдан Радивојевић и Вања Илић су у недељу блистали у Лиги шампиона, а веже их и нераскидиво пријатељство и једна тетоважа
ФОТО: В. Илић/Б. Радивојевић

Није битно где сте, километар далеко или на другом крају света, увек ћете бити самном и увек ћете бити моја браћа…

У исто време, у недељу увече, у Плоцку и Скопљу, два момка, два крила, десно и лево, Богдан Радивојевић у дресу Фленсбурга, а Вања Илић Металурга сервирали су противницима у 10. колу Лиге шампиона праве мајсторије. Први је због те партије, девет голова Висли, зарадио и место у идеалној седморци кола.

Веже их нераскидиво пријатељство, али и реченица с почетка овог текста, коју обојица имају истетовирану, Вања на левој, Богдан на десној руци.

Као инспирација послужиле су завршне сцене филма „Fast and furious 7”.

– Направили смо је у размаку од десетак дана, прво Богдан, његова је и идеја, па онда ја - објашњава Вања из Скопља.

Богдан се радо прикључује разговору, док са својим Фленсбургом путује за Гумерсбах на меч Бундес лиге:

– Вања је мој брат, познајемо се цео живот.

Вања се савршено надовезује:

– Из породилишта! Одрасли смо у истом крају, заједно кренули на рукомет, прошли кроз млађе селекције... А, исту тетоважу треба да направи и Мијајло Марсенић, трећи члан ове наше дружине, само се још нешто опире... Нас тројица смо рођени у размаку од недељу дана, Богдан (2. марта) и ја (25. фебруар) у Београду, а Марса (9. марта) у Беранама. Касније нам се придружио у Партизану. Једноставно смо се нашли, схватили на „прву лопту”. Као браћа смо. Једног дана ћемо се и окумити. Договорићемо се ко ће коме кумовати, а на тој тетоважи су црвеном бојом издвојена почетна слова наших имена.

Лево крило Металурга је против Чеховских Медведа извео праву магију са седмерца, постигао укупно седам голова... Да ли је Богдан то видео?

– Јесам, наравно. Шта рећи, то је прави Вања... Утакмицу нисам стигао јер смо играли у исто време, а онда смо се касно вратили из Пољске и већ су нас чекале нове обавезе.

Богдан: Вању пола другара зове циганче

Ни Богдан не штеди речи хвале за другара:

– Изаћи ће временом на видело какав је играч. Само није имао среће да одмах оде у неки клуб у коме би то одмах дошло до изражаја. Борбен је као лав и упоран као осица. Уме тако да украде лопту, зато га пола другара и зове циганче. Дрчан је, безобразан у игри, али много добар човек. То је мој брат...

Вања је, у недељу увече, стигао да одгледа Богданову утакмицу:

– Гледао сам снимак, то што се нашао у идеалном тиму довољно говори о игри.

А, у чему сте Ви нашли инспирацију за потезе против Медведа?

– Свака утакмица је за мене нова инспирација. Овога пута сам је пронашао можда у чињеници да је била последња ове сезоне у Лиги шампиона и у томе да су ми дан раније у посету дошли родитељи, девојка и њена сестра. Хтео сам да оставим добар утисак, самим тим и да их наговорим да дођу поново. Александра, нажалост, због обавеза на Стоматолошком факултету није стално самном, али кад год има времена дође.

Богдану је за одличну партију у Плоцку, ипак, мотив био мало другачији:

– Јесен није била моја, жељан сам игре, добро је испало.

Овај двојац је после две године играња Лиге шампиона са Партизаном имао другачији пут. Богдан је потписао четворогодишњи уговор са Фленсбургом и одмах прве сезоне се домогао пехара Лиге шампиона, а Вања је тек прошле године отишао у иностранство, прво Работнички, а ове јесени је дошао у Металург.

Браћа рукометаши

Један о другом најчешће говоре као о браћи, али интересантно је да Вања, има старијег брата, Немању, тракође успешног рукометаша, репрезентативца и првотимца Тулуза, док Бодан има млађу браћу, близанце Бориса и Бојана, који тек треба у Партизану да кроче на велику сцену. Марсенићев млађи брат Немања се такође бави рукометом и протекле сезоне је играо заједно са Вањом у Работничком, а не крију сва тројица да им је жеља да се једног дана поново нађу заједно у тиму.

Радивојевић се јесенас после двогодишње паузе вратио и у репрезентацију Србије, а недавно је објављено да неће продужити уговор са Фленсбургом:

– Ни три године касније нисам свестан да смо освојили Лигу шампиона. Невероватан је то осећај, сан сваког играча. Са Фленсбургом ми за ове четири године недостаје само Бундеслига и онда сам све освојио. Али, далеко од тога да сам задовољио апетите. И даље сам жељан трофеја. Још бирам клуб. Желим да нађем средину где ћу играти, барем гарантовано полувреме. Волео бих да останем у Немачкој још бар две године.

Битисање у Немачкој му је донело, каже, зрелост, али и љубав?

– Да, млад сам отишао од родитеља далеко 1.800 километара, нисам знао језик, морао сам да учим да сам доносим важне одлуке, гледам живот неким другим очима. На срећу, прве године сам имао Драшка Ненадића уз себе, много ми је значио. У Немачкој сам упознао и Инзу. Живимо заједно, лепо се слажемо. Она је економиста по образовању. Неколико пута је већ била у Србији. Разуме српски доста добро, самном неће да говори, али је разговарала са мамом и баком када смо били недавно. Уз њу сам и ја научио немачки...

Вања за свој пут каже:

– Верујем да је то све записано негде и морало је да се деси. Имао сам могућност да одем у Француску, али сплетом околности је све испало како је испало и вероватно је тако требало. Задовољан сам. Све што се дешава је са неком намером и не размишљам много о прошлом већ како да у садашњости будем што бољи, направим корак више. У Металургу ми је лепо, не играм само на крилу што је моја изворна позиција већ и на средњем и левом беку, некада и на десном. Имам слободу у игри што је мени важно, волим када могу да утичем на игру. Драго ми је да Лино Червар препознаје то и пушта ме – каже Вања, а обојица потврђују да је највећа част за једног играча репрезентативни дрес.

Вања: Богдан никад никог не би оставио на цедилу

Професионално и приватно шта Вања мисли о Богдану?

– Максимално је посвећен игри, тренингу, такав је био и у Партизану и тај предан рад га је одвео у Фленсбург, а тамо се не иде случајно. Криво ми је само што има мању минутажу него што је заслужио. Да је заслужио више потврдио је и тиме што је изабран у идеалну семорку 10. кола. Лиге шампиона. У стању је ни из чега на утакмици да направи нешто, да покрене екипу са мртве тачке. За прављење атмосфере је први, а што је најважније уме да се нашали и на сопствени рачун. Приватно је за другаре и оног ко, по њему заслужује, ту у пола дана или ноћи. Никад никог не би оставио на цедилу. Колико пута се само мени нашао. Полако израста у правог човека, све зрелије размишља.

Свето тројство и Србија урезани на телу

За разлику од Вање Богдан има још неколико тетоважа:

– На једној подлактици је шака, са скупљена три прста, као свето тројство са бројаницом и крстом. На бицепсу је мапа Србије и двоглави орао. Док нисам отишао у иностранство нисам ни схватао колико волим и колико ми недостаје моја земља. Затим, на трицепсу, имам компас и сидро. Сидро означава оне који су спремни да оснују породицу, а компас животни курс, правац од кога не треба одустајати... На рамену су почетка слова чланова породице, оца, мајке и браће. Имам истетовиран и датум када сам освојио Лигу шампиона пре три године. А, са девојком Инзом сам урадио две тетоваже, на унутрашњем зглобу бесконачност са отиском наших палчева и на ребру је почетно слово њеног имена и круна краљице, она мог и круну краља...

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joco
Još kad bi jih naši selektori ukompovali u reprenzetaciji.Radivojević bi zbog visine bio upotrebljiv u nekim akcijama i na desnom vanjskom. To savremena krila rade.
Moco
Pa imali sto mi takvog sa idejama o "polivalentnim" igracima, pa guranje onog deteta sa beka na krilo i nazad, dok se nije prodao.Krilo je krilo,a bek je bek. Inace,u nasem jeziku se aze bek nikako desni VANJSKI :)))))
Labud
Danasnja omladina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.