Илић: Победа над Хрватском у пуној арени и сребро на ЕП најјача реклама нашем спорту

5

Капитен сребрних Орлова, присећа се 2012, најуспешније године у каријери, медаље на ЕП у Београду и освајања Европе са Килом

ФОТО: Н. Неговановић

Последњих дана јануара 2012. рукомет је истиснуо најважнију споредну ствар на свету, фудбал, са првих страница Журнала. Чинили су то пре тога Новак Ђоковић, ватерполисти, кошаркаши… Рукомет тада први пут. Била је то година кад се овај спорт сребрном медаљом на Европском првенству извојеваном у Београду, поново вратио у моду.

125 утакмица одиграо је Момир Илић за репрезентацију Србије и постигао 456 голова

- То само показује да смо те 2012. померили све границе, колико је то био велики успех за српски рукомет, рекордан број гледалаца у Арени, гледаност на РТС-у... То су чињенице које остају за памћење – поносно истиче капитен сребрних Орлова, најбољи играч Србије последње деценије, МВП тог шампионата, Момир Илић. – Тад се свуда говорило о рукомету, играче су препознавали, променила се свест о нашем спорту. То је оно чега ћу се најпре сећати, поред клупских успеха, кад је о каријери реч.

Журнал у фаворитима

Момир Илић је прошлог лета завршио богату играчку каријеру. На том путу успона до европских клупских и репрезентативних врхова, некако увек је био и Журнал:

- Журнал сам поистовећивао са рукометом. У време кад сам почињао каријеру куповао сам га после сваке утакмице, било ми је драго да тамо видим и своје име, колико голова сам дао, да читам интервјуе. Ту су били најбољи чланци што се рукомета тиче. Пратили сте ме и када сам играо у Фиделинки, касније Горењу, Гумерсбаху, Килу, Веспрему. Журнал сад у интернет ери имам у фаворитима и где год да сам отворим и обавезно прочитам. Не толико све спортове, али рукомет редовно.

Момир сада плови тренерским водама у Веспрему, као први сарадник Давиду Дaвису и тренер друге екипе. Тек је почео, а успомене на прошлог лета завршену каријеру још су свеже, па и на ту 2012.

- Тај 27. јануар, био је величанствен дан за српски спорт. Незабораван. На Светог Саву ватерполисти су ушли у финале, Новак Ђоковић и ми. Наша победа над Хрватском, атмосфера, то остаје за памћење неким следећим генерацијама. Неке које тек стасавају, одлучиле су се да тренирају рукомет можда баш због те утакмице, нашег успеха. Сад, у доба короне, сам на хрватској телевизији гледао ту утакмицу.

Какав је био осећај, с временским отклоном од осам година какве су емоције?

- Феноменалан, свакоме бих пожелео да доживи ту силину емоција, адреналина, среће. То је била најјача реклама нашем спорту. Сад сам гледао другим очима. Не играча, учесника догађаја, већ тренера. Гледао сам Вука (Веселина Вуковића), како је био миран. Много већи притисак је у сваком смислу био на нама. У првом полувремену није све ишло како треба, губили смо два разлике. Дарко Станић који је био феноменалан до тад, првих пола сата није био у ритму. Вук је остао смирен, вукао је одличне потезе и у другом полувремену смо уз Дарка, на крилима публике преокренули, отишли на 19:16 и више нису могли да нас зауставе. Једноставно, били смо тим - играчки, стручно, организационо. То је била та тачка о којој је тадашњи председник Марјановић говорио да је моменат за медаљу, круна једног дугогодишњег процеса. Срећан сам због сваког детета које је тад пожелело да тренира рукомет због нас.

два пута заредом био је најбољи стрелац Лиге шампиона, 2015. са 114 голова и 2016. са 120

Медаља, рукометаши најзад на чувеном балкону, месту славља нај-већих успеха нашег спорта дали су вам крила, још веће самопоу-здање по повратку у Кил?

- Играо сам у клубу са врхунским играчима, до тад су се они враћали с медаљама, а ја утучен. А, тад сам био поносан. На првом тренингу један Омеје, Нарсис, Јиха честитају. У Килу, као и у другим немачким клубовима, обичај је да се на првој домаћој утакмици, освајачима медаља даје поклон. Прелеп осећај кад пред 10.250 људи изађеш као једини освајач медаље у свом тиму.

Кил је те године шампионат завршио без пораза, са невероватних 68 бодова, освојио је и Куп Немачке, Лигу шампиона (са Момиром други пут), на јесен и Супер куп...

- Заиста невероватна година. Још се у међувремену репрезентација квалификовала за Олимпијске игре, учествовала први пут од самосталности Србије на највећем спортском догађају, а остварили смо и директан пласман на Светско првенство наредне године у Шпанији. Невероватно, како се све отворило. Тако то обично бива и са успесима и са неуспесима.

Повезане Bести

Kоментари (5)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
rukometni navijac

Zaista je bilo lepo na tom evropskom prvenstvu u Beogradu.Ostala je senka da smo od strane sudija kao domacini bili mnogo favorizovani,odnosno priveligovani.Uskoro,posle toga ta nasa reprezentacija dozivela je pravi takmicarski fijasko na svetskom prvenstvu u Spaniji i na Olimpijskim igrama u Londonu.Nastupi te reprezentacije nisu doprineli afirmaciji naseg rukometa kako to istice Ilic.

Одговори
hronicar

Golman Stanic, Vujin i Nikcevic su tada bili najzapazeniji

Одговори
Uio

Vrhunski igrač i Forest Gump!

Одговори
trener veteran

Ilic je bio prvenstveno igrac snage a ne igrac znanja.Slicno Nenadu Perunicicu.Za trenera potrebno je znanje.

Одговори
Veteran trener

Kakva gomila beonzatora njihovih roditelja i obožavalaca:)))) Dajte ljudi trovali ste srpski rukomet od 96 do 2006 pa ga sad i vodite i trujete i mrzite svakog boljeg od vas. Kakvu vi mržnju ovde prosipate:)))) Igrač koga postuje ceo rukometni svet je neko koga je

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру