Србија је остала без селектора мушке репрезентације. Орлови су на последња два велика такмичења заузели 18. и 20. место, што су најлошији резултати у историји наше земље, па је Ненад Перуничић одлучио да поднесе оставку на место стратега нашег тима.
Некадашњи репрезентативац Југославије и некада један од најбољих играча света, најавио је овакав епилог још на првенству Европе у Аустрији, кад наша селекција није испунила циљ и обезебдила пласман у други круг. Још у Грацу је Перуничић рекао како је спреман да сноси сву одговорност, те да је репрезентација изнад свега, да је одлазак ствар морала и части.
Тако ће наша земље, од осамостаљења 2006. године, десети пут бирати селектора мушке репрезентације. Пошто је неуспешно завршен још један олимпијски циклус, евидентно је да ће Орловима бити потребан селектор за наредне четири године.
Председник РС Србије, Божидар Ђурковић је прекјуче истакао како ће се залагати за трајно, а не привремено решење орочено на јунски бараж за Светско првенство у Египту.
– По мени не треба да се иде на привремено решење, већ трајно. Квалификације нису ни тако брзо, али и јесу, захтевају да донесемо решење. Не можемо као озбиљни људи да причамо ни са једним тренером и да кажемо „водићеш само квалификације“. По мени то мора да буде дугорочно.
И управо је први човек Савеза сада на потезу. Шаховска табла је поново отворена, код Ђурковића и УО су беле фигуре и они су ти који морају да направи први потез и започнну нову „игру“.
Годинама уназад се поставља исто питање, да ли би странац требало да има предност у односу на неког домаћег тренера. Истина, за разлику од свог претходника, Божидар Ђурковић није крио заинтересованост да бригу о Орловима преузме неки страни стручњак, тако да је право време да се клупа националног тима коначно повери неком тренеру са ауторитетом, искуством, огромним успесима...
Годинама је то уобичајена појава у светском рукомету, земље попут Норвешке, Данске, Исланда, Немачке, Пољске, Мађарске, Словеније, па чак и Аргентине, Египта, Катара, Јапана су одавно преузеле ову формулу. И имале успеха.
Некада су Данци били на цени, али последњих неколико година примат су преузели тренери из Шпаније, који неоспорно имају огромне успехе како на клупи клубова, тако и у на кормилу разних репрезентација.
Није тајна да су раније интересовање за вођење српског тима јасно и гласно показивали легендарни стручњаци попут Каденаса, Сабатеа, Ортеге, Раула...
Колико се може чути ових дана у рукометним круговима заинтересованост и даље постоји. На обе стране, додуше. Једина кочница у овим преговорима могу да буду једино финансије, јер се РСС година суочава са овим проблемом.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.