Ненад Вучковић је био један од најбољих играча генерације која је освојила сребрну медаљу на Европском првенству 2012. и играла на Олимпијским играма у Лондону, био је носилац игре и један од водећих момака тог доба.
Сјајни организатор игре је веома поштован у рукометним круговима, оставио је дубок траг у Француској и Немачкој, био капитен Мелцунгена и момак који је на сваком кораку показивао културу и васпитање.
Као и свим бившим играчима, тешко му је пао нови дебакл и катастрофалан резултат у Грацу, али увек одмерен и примерен, а с друге стране оштар у изјавама, Ненад Вучковић је одмах рекао:
– Не бих ја пуно причао о играчима и тренеру Ненаду Перуничићу. Овде су потребни огромни резови, није поента сменити само тренера, морају сви да оду из Савеза. Играчи су последњи на листи криваца, најлакше је сада по њима ударити, али проблем је далеко комплекснији. За ове играче треба имати поштовања, јер су дошли свесни ситуације и опет дали све од себе и играли срцем. Они нису ништа криви. Ови момци нису били спремни психички да изнесу терет. Огромно бреме су имали, јер је свака утакмица била борба за голи живот.
Играчи нису криви
Ненад Вучковић је у неколико наврата истицао да не дозвољава да се критикују играчи.
- Они су одлични момци, вредни, борбени, дошли су да играју и нису криви за комплетан хаос који влада у рукомету. Богдан Радивојевић је имао савршену полусезону у клубу и није заборавио да игра за три дана.
Немамо звезде
Да ли је проблем што, осим Владимира Цупаре, немамо играча у неком врхунском клубу?
– Јесте. Ми смо имали битне улоге у својим клубовима, играли најјачу лигу, а данас момци одлазе у Румунију, па тек онда ако им се посрећи заврше у Немачкој или Француској.
Ненад Вучковић је истакао да је сагласан са Николом Манојловићем и свиме што је он рекао. Почевши од катастрофалног вођења Савеза до очајних резултата, несрећног система и организације, која никако не функционише годинама. Такође је истакао да су играчи и тренери увек производ свега што се годинама ствара у Савезу.
– Можда то некога боли, али дефинитивно су лични интереси овде испред рукомета. Не треба да се сведу на минимум, него да буду на нули, да сви почну да размишљају о рукомету једном за сва времена. Ко год је на било којој позицији мора да размишља у интересу рукомета. Мислим да у Савезу треба да буду људи који не зависе од овог спорта, који су остварени у бизнису, јер само тако можеш у потпуности да се посветиш пун љубави. Ако си независан можеш неометано да радиш, да имаш отворену дискусију, а не страх да се некоме замериш.
Да ли бисте преузели неку улогу у Савезу?
– Не, мислим да су у канцеларији потребни способни људи, млади играчи, а да председник мора да буде човек са јаком позицијом и добрим везама. Све остало могу да воде бивши играчи. Ја сам увек спреман да помогнем. Рукомет ми је све дао, омогућио леп живот и хоћу да му вратим некако, а не из користи и интереса.
Шта је ту највећи проблем?
– Ми смо светлосну годину за свим другим земљама. Од организације Савеза, па до игре. Треба да се посвети неко са огромном енергијом, не интересују ме имена, само хајде да радимо. Морамо да прихватимо и украдемо нешто од некога ко добро ради. Нисмо ми најпаметнији на свету. Норвежани нису постојали нигде, али су чекали и радили, стварали, имали систем, па су сад постали сила. Ми смо лимитирани, наплаћујемо чланарине људима којима немају новац. Под хитно да се пронађе решење, да се привуку неки нови, способни људи.
Како коментаришете рад Ненада Перуничића?
– Нисам се никад бавио тим послом и не могу да коментаришем његов рад. Очигледно по резултатима није био спреман за репрезентацију.
За крај је Ненад Вучковић рекао:
– Да би и репрезентацији било боље мора да се уложи огромна енергија. Да све ово другачије функционише, да се мења систем, успоставе нормални односи Централне Србије, Војводине, помире људи, а не да се гледају само лични интереси.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.