ODLAZI JEDAN OD RUKOMETNIH FINIH MOMAKA - Ilić: Tako bih i voleo da me pamte

1

Momir Ilić posle odluke da završi profesionalnu karijeru, kaže da ne žali ni za čim i da je sve išlo baš kako je želeo

FOTO: V. Marković

U moru komentara na vest da je Momir Ilić odlučio da završi igračku karijeru, našao se i jedan koji kaže – odlazi jedan od rukometnih finih momaka.

- To me više od svega raduje. Sve bude i prođe, ali te ljudske stvari, karakter, odnos sa ljudima ostaju. Tako bih i voleo da me pamte – kaže Momir iz kišnog Vesprema gde je samo dan ranije, saopštio da posle fajnal–fora Lige šampiona u Kelnu, 2. juna, završava karijeru koja ga čini najtrofejnijim srpskim igračem – Srećan sam da je moj put bio baš ovakav...

Znala je ova momčina uvek da odabere pravi trenutak za donošenje velikih odluka, tako je bilo i u izboru klubova.

Uvek odmeren, predan do koske u svemu, radan:

- Jednostavno mi se tako „nudilo”. Slušao sam srce, instinkt, to nešto u meni što mi je govorilo da to treba baš sve tako, postepeno, jedno po jedno. Presrećan sam zbog tih poteza. Na kraju ne mogu da žalim ni za čim.

Posle 18 godina igranja na top nivou, kako se oseti kada trenutak da se kaže – kraj? Ipak, time se završava sa nečim što je bio većinski deo Vašeg života?

- Do pre tri, četiri meseca sam razmišljao da odigram još godinu. Međutim, u poslednjih desetak dana su planovi krenuli nekim drugim tokom. Imam ambiciju da se bavim trenerskim poslom. Razmišljajući šta i kako shvatio sam da je baš sad pravi trenutak da stavim tačku. Jedno jutro sam se probudio s mišlju da posle fajna-fora Lige šampiona više ne igram. Znam da je to završetak nečeg prelepog u mom životu, ali isto tako znam i da je rukomet moja ljubav i da u njemu ostajem, ali kao trener.

Momirje već završio trenersku školu, ranije je već prelomio da želi da se bavi tom profesijom.

- Od leta ću biti pomoćnik Davisu u Vespremu. Klub mi je izašao u susret. Imam cilj jasan kao dan i želim da uspem i kao trener.

Jedna godina u karijeri Momira Ilića je bila posebna – 2012.

- Nikad je neću zaboraviti! Bili su to odlični rezultati, prvo sa Kilom- tri tiule smo uzeli, jedina ekipa koja je prvenstvo završila bez poraza, postavili smo lestvicu visoko za druge klubovnje. Bila je to generacija za pamćenje, bezbroj vrhunskih igrača i šlag na torti osvajanje srebrne medalje na Evropskom prvenstvu sa reprezentacijom u Beogradu. To mi je bio san i naravno Olimpijske igre.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Medaljni

Šta fini? Srebrno fini. Najvec

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru