Интересантан је и податак да Момир Илић није био члан ни једне млађе репрезентативне селекције, а у сениорској ће остати упамћен као најтрофејнији капитен. Сећа се и првог позива у сениорску репрезентацију:
- Да, Веселин Вујовић ме је звао за Антверпен куп 2003. Мислио сам да је скривена камера... Онда су уследили Европско првенство у Швајцарској и све остало.
Каријеру у репрезентацији у којој је био капитен је завршио утакмицом са Исландом 2015. Иако је било позива да се, ипак предомисли, врати, помогне, није то учинио:
- Био је то природан ток догађаја. Сматрао сам да је време за млађе. Желео сам да ме људи запамте по добру. Водио сам рачуна о свему. Желео сам да будем пример млађим играчима и на терену и ван њега. То ми је било битно. Звали су ме људи из савеза, селектори, увек је била потребна помоћ, увек је хитно. Нисам хтео да погазим реч. Једном кад се стави тачка, готово је. Видео сам из других примера како је то негативно деловало, нисам желео да се период од 11 година играња за репрезентацију сруши у неких пар утакмица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.